Primena Doplera u odredjivanju broja i intenziteta mehurica gasa u krvnim sudovima

U najkracim crtama, dopler je vrsta medicinskog uredjaja pomocu kog se prati smer i brzina protoka krvnih zrnaca kroz krvne sudove. U podvodnoj medicini se koristi da bi se odredila kolicina i intenzitet protoka mehurica gasa kod ronioca nakon izrona. Dopler radi na principu ultrazvucnih talasa, koji kad se usmere na krvni sud odbijaju signal o crvena i bela krvna zrnca i vracaju ga nazad slusaocu u opsegu ljudskom uvu cujnih frekvencija. Ova ista tehnika se koristi i kod detekcije mehurica gasa u krvnim sudovima. Naime ustanovljeno je da mehurici daju dosta jacu refleksiju nego bela i crvena krvna zrnca i na taj nacin dobro istrenirani tehnicar na aparatu moze utvrditi kolicinu i protok mehurica gasa kroz krvni sud u nekom vremenskom periodu. U principu "buka" koju mehurici proizvode zavisi od njihovog broja ali i od velicine mehurica. Prvu mernu skalu je napravio Dr. Spencer 1960-te godine koristeci dopler na vojnim roniocima.
Skala izgleda ovako:
Grade 0 is no bubbles,
Grade 1 is a few bubbles,
Grade 2 is more bubbles,
Grade 3 is many bubbles
Grade 4 is continuous bubble.
1970-te Dr. Kisman (DCIEM) i Dr. Masurel su napravili unapredjenu skalu dosta kompleksniju od gore pomenute. Ova KM skala konvertovana u Dr. Spencerovu skalu izgleda ovako:
Grade 0 represents no detected moving bubbles
Grades 1 and 2 represent very little moving bubbles
Grades 3 and 4 represent a large amount of moving intravascular bubbles

Uglavnom, da ne duzim mnogo, u periodu od 1978 do 1989 doktori su doplerom pregledali i analizirali ronoce na 3234 zarona.
Dubine zarona su bile izmedju 15 i 100 metara, a vreme provedeno na dnu od 5 do 100 minuta.
50% zarona je bilo na vazduh a 50% na heliox.
80% zarona na vazduh i 97% zarona na heliox je bilo u dekompresiji.
Oko 50% ronica je nakon izlaska imalo detektovane mehurice u telu Grades 1 i 2
Tokom ovih testiranja DCS je dobilo 73 ronioca, od toga je njih 66 imalo Grade 3 i 4.
Preostalih sedam su imali Grade2 a ipak su dobili DCS.
Zakljucak:
Skoro svaki ronioc koji je dobio DCS je imao Grade 3 ili 4, a ipak mnogi ronioci koji su imali Grade 3 ili 4 nisu dobili nikakav znak i simptom DCS.
Priblizno 10% ronilaca koji su imali Grade 4 je dobil DCS.
Ova istrazivanja su koriscena za razvoj novih tablica.

Bilo bi jako zgodno imati neki mali prenosni dopler posle svakog zarona i po tome napraviti svoje sopstvene tablice.
Naravno treba i dobar tehnicar (sluhista) da rastumaci rezultate.

Hehe,mislim da bi se zacudili kada bi se posle nekog ozbiljnijeg ronjenja oslusnuli "iznutra". Zanimljivo je to sve...sigurno znas za ispitivanja dr.Dashe (Dragana Ivkovic) preee....,mislim da je to bilo polovinom devedesetih godina na Jazu. Tokom leta je slusala mehurice doplerom kod rekreativaca.I ona se cudila...

Da citao sam puno o njoj i dr. Zivkovicu koji je radio slicna ispitivanja. Meni je ovo najinteresantnija oblast ronjenja o kojoj se i dalje malo zna. Posebno mi je interesantan fenomen onih ljudi koji imaju jako puno mehurica u telu a ipak ne dobijaju DCS ili oni koji ih skoro uopste nemaju.
Dr. Zivkovic pominje da je u toku svojih ispitivanja doplerom ronioca "koraljara" imao slucaj coveka koji je izasao sa 100 metara dubine a da pri tom nakon zarona skoro nije imao nikakve znake mehurova u telu. Po njegovom opisu taj ronioc nije imao vise od "50 kila" sa sve bocom, sto navodi na prost zakljucak da su mrsavi ljudi sa malom telesnom masom manje skloni DCS-u. Medjutim ima i obrnutih slucajeva. U svakom slucaju ovde ima dosta mesta za dalja istrazivanja, mozda se jednog dana nadje neka supstanca koja jednostavno menja svojstva krvi smanjujuci mogucnost dobijanja DCS-a.
Inace sam rad sa doplerom nije nimalo jednostavan i zahteva veliko prethodno iskustvo. Na primer kad ronioc miruje mehurici imaju tendenciju da se zakace za zidove krvnog suda (obicno su vene u pitanju) i tada se na dopleru jednostavno ne vidi protok mehurova sto moze da navede na pogresan zakljucak. Takodje zapazena je pojava da rastopljeni mehurici menjaju neka svojstva belih i crvenih krvih zrnaca "terajuci" ih da se skupljaju u grozdove. Nauka ni na ovo pitanje nema precizan odgovor.