Zanimjivosti

Zamislite riblje jato kako se probija kroz mrežu cevovoda na dnu zaliva. Samo što su, umesto žive ribe koja traga za hranom, ovo roboti koji patroliraju u potrazi za oštećenjima koja dovode do zagađenja. Riba robot može da zađe i na ona mesta gde ronioci i podmornice ne mogu.

Prva riba robot, napravljena devedesetih godina dvadesetog veka, bila je dugačka više od jednog metra, imala na hiljade delova i koštala je hiljade dolara. Najnovije, koje su dizajnirali istraživači na MIT-u, Kamal Jousef-Tumi i Pablo Valdivija i Alvarado, dugačke su od 13 do 45 centimetara, imaju oko deset delova i koštaju tek nekoliko stotina dolara. Ovi glatki roboti napravljeni su od bešavnog, sintetičkog jedinjenja koje je izvedeno tako da bude savitljivo na mestima gde se ribe puno savijaju – na repu – i kruto tamo gde se ne savijaju – u središnjem delu. Jedan jedini motor šalje talas kroz unutrašnjost, a kretanje ovog materijala oponaša pokrete prave ribe. Mada su najnovije ribe roboti veoma blizu praćakanju, one još ne plivaju u jezerima i okeanima. Proći će još nekoliko godina pre nego što budete mogli da ispričate priču o ribi robotu koja se otkačila sa mamca i pobegla





Izvor: Nacional Geographic

Malo istorije nece skoditi . . .

Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina. Kostović je takođe napravio prvi vazduhoplovni benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje, patentirao arborit, po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, ali i uređaj za vađenje potopljenih lađa i više tipova gnjuračkih odela, što su samo neki od oko stotinu izuma zbog kojih je u Rusiji nazivan „kraljem pronalazača“. Ujedno je bio i prvi srpski balonista, odnosno prvi Srbin koji je sam konstruisao balon i njime leteo!





Uprkos tome, Kostović je još uvek nedovoljno poznat svetskoj, ali i našoj javnosti. Ovo je posledica toga što se Rusija tada nalazila izvan glavnih tokova svetske nauke i tehnologije, kao i činjenice da je naš pronalazač uveliko sarađivao s ruskom vojskom, pa su njegovi projekti dugo ostali pod velom tajne.

Prema rečima istoričara Čedomira Janića, osnivača i prvog direktora Vazduhoplovnog muzeja, Kostović je pripadao imućnoj srpskoj porodici trgovaca žitom, koja se početkom 19. veka naselila u selu Vranjevo kod Novog Bečeja. Rastao je u Bečeju i Budimpešti, gde je završio gimnaziju i Visoku tehničku školu, a pored srpskog, mađarskog i nemačkog jezika koji su se govorili u kući i okruženju, u školi je naučio i francuski.

Podvodni izumi

– Posle studija, Ognjeslav je kao kapetan očevog broda „Sloga“ više godina prevozio šlepove sa žitom Dunavom, između nemačkih luka i Odese. U Rusiju je došao leta 1878, i već tada je iza sebe imao čitav niz izuma vezanih za konstrukciju brodova i hidrotehničke radove pod vodom. Između ostalog, konstruisao je regulator broja obrtaja elise prilikom ljuljanja parobroda na velikim talasima koji je dugo korišćen na brodovima u Rusiji i više zapadnih zemalja, zatim uređaj za vađenje potopljenih plovila sistemom podvodnih balona, kao i više tipova gnjuračke opreme. Ipak, najznačajniji Kostovićev izum iz perioda pre dolaska u Rusiju svakako je projekat podmornice – kaže Janić.

Sličnu podmornicu, dugačku 22 metra i tešku 180 tona, Kostović je predstavio ruskom prestolonasledniku Aleksandru Aleksandroviču oktobra 1887, u Sankt Peterburgu. Ruske vlasti su bile zainteresovane, ali pošto Kostović nije želeo da otkrije tajnu materijala od koga je trebalo izgraditi podmornicu i način njenog pogona, pregovori su prekinuti početkom 1880. Iako planovi podmornice nisu sačuvani, veruje se da je srpski pronalazač nameravao da kao pogon primeni benzinski motor, što je tada bila potpuna novina, a za gradnju trupa materijal arborit.



– Arborit je vrsta šperploče, materijal koji je Kostović verovatno otkrio još tokom boravka u Austrougarskoj. Sastojao se od slojeva tanko ljuštenog furnira koji su pod dejstvom vodene pare i pritiska spajani posebnim lepkom-cementom, što je takođe bio Kostovićev pronalazak. Zahvaljujući tom lepku, arborit je impregniran protiv truljenja, upijanja vlage i dejstava nafte i kerozina. Pored toga što je korišćen za izradu najvažnijih delova dirižabla, arborit je upotrebljavan i za gradnju čamaca, buradi i pontonskih mostova – objašnjava Janić.

Unapređena letelica

Inače, Kostović se, po dolasku u Rusiju, uz svu borbu za ostvarivanje sopstvenih patenata iz oblasti pomorstva, priključio i grupi poznatih ruskih stručnjaka i oficira, koji su nastojali da unaprede razvoj vazduhoplovstva u ovoj državi. Učestvovao je u pokretanju prvog ruskog vazduhoplovnog časopisa „Vazduhoplovatelj“, čiji se prvi broj pojavio januara 1880, a bio je i inicijator osnivanja Ruskog vazduhoplovnog društva i njegov prvi predsednik.

– On je još 1879. prijateljima predstavio leteće modele helikoptera, mahokrilca i aviona. Ipak, posle neuspešnih eksperimenata s letelicama težim od vazduha, a na inicijativu čuvenog Mendeljejeva, Kostović se posvećuje izradi dirižabla. Idejni projekat prve verzije ove letelice sačinio je još 1879. To je zapravo bila kombinacija dirižabla i mahokrilca, jer su na trup dužine preko 60 metara i prečnika 12 metara postavljena velika pokretna krila. Revolucionarna novina u odnosu na ranije dirižable, koji su praktično bili izduženi baloni kojima se nije moglo upravljati, bila je u tome što je Kostović predvideo čvrstu konstrukciju od arborita – napominje naš sagovornik.

Janić dodaje da je Kostović do kraja 1881. izvršio nekoliko izmena na projektu, od kojih je najznačajnija bila zamena motora na komprimovani vazduh benzinskim motorom od 80 konjskih snaga, koji je posebno konstruisao za dirižabl. Takođe je izbacio i pokretna krila, i tako dobio racionalnu konstrukciju koja je skoro dve decenije prethodila dirižablima Davida Švarca i grofa Cepelina.

Izrada dirižabla, koji je nazvan „Rusija“, započela je 1882. u Ohtenskom brodogradilištu i sa prekidima, zbog finansijskih i tehničkih problema, trajala sve do 1888. Za finansiranje ovog projekta, Kostović je osnovao akcionarsko društvo, uložio lična sredstva i energiju, ali kada je bilo dovršeno oko 80 odsto letelice, radovi su prekinuti jer je izostala finansijska pomoć ruske vojske, bez koje dirižabl nije mogao biti završen.

Najvažniji izum

– Benzinski motor za dirižabl je Kostovićev najvažniji ostvaren izum. Napravljen je istovremeno kada je i Gotlib Dajmler, rodonačenik benzinskih motora, napravio motor istog tipa, s tim što je ovaj Kostovićev imao nekoliko originalnih rešenja: dok je Dajmlerov motor iz 1885. imao jedan cilindar i osam KS, Kostović je imao u izradi motor sa osam cilindara u „bokser“ rasporedu i oko 80 konjskih snaga. Neka od ovih rešenja, kao što je električno paljenje, hlađenje motora i podmazivanje tarućih površina, primenjivaće se u izradi svih kasnijih modela benzinskih motora – kaže Janić, i dodaje da se originalni primerak Kostovićevog motora, koji je konstruktor patentirao 1888, nalazi u vazduhoplovnom muzeju u Monjinu kod Moskve.

Uređaj za bombardovanje
Od osamdesetih godina 19. veka do svoje smrti, Kostović je radio na realizaciji mnogih interesantnih ideja. Tako je 1884. godine predložio uređaj za bombardovanje neprijateljske teritorije pomoću niza malih povezanih balona ispod kojih su, preko sajli, upućivane bombe ili mine na udaljeni cilj. Iste godine je sam napravio balon „Helios“ i njime više puta leteo nad Sankt Peterburgom, ušavši u istoriju kao prvi srpski balonista.

Izvor: Blic.

ovo je lepo skockano
https://www.youtube.com/watch?v=uQITWbAaDx0&feature=player_embedded#!

Petkovic Matija ::Zamislite riblje jato kako se probija kroz mrežu cevovoda na dnu zaliva. Samo što su, umesto žive ribe koja traga za hranom, ovo roboti koji patroliraju u potrazi za oštećenjima koja dovode do zagađenja. Riba robot može da zađe i na ona mesta gde ronioci i podmornice ne mogu.

Prva riba robot, napravljena devedesetih godina dvadesetog veka, bila je dugačka više od jednog metra, imala na hiljade delova i koštala je hiljade dolara. Najnovije, koje su dizajnirali istraživači na MIT-u, Kamal Jousef-Tumi i Pablo Valdivija i Alvarado, dugačke su od 13 do 45 centimetara, imaju oko deset delova i koštaju tek nekoliko stotina dolara. Ovi glatki roboti napravljeni su od bešavnog, sintetičkog jedinjenja koje je izvedeno tako da bude savitljivo na mestima gde se ribe puno savijaju – na repu – i kruto tamo gde se ne savijaju – u središnjem delu. Jedan jedini motor šalje talas kroz unutrašnjost, a kretanje ovog materijala oponaša pokrete prave ribe. Mada su najnovije ribe roboti veoma blizu praćakanju, one još ne plivaju u jezerima i okeanima. Proći će još nekoliko godina pre nego što budete mogli da ispričate priču o ribi robotu koja se otkačila sa mamca i pobegla





Izvor: Nacional Geographic

Zbog "glupih" robota su u ronjenju zanemarili coveka odnosno ronioca. Zapravo kad su roboti masovno poceli da preuzimaju poslove od ronilaca sva dalja istrazivanja u ronjenju i ponasanju ljudskog organizma na visokim pritiscima su drasticno redukovana. Naravno na srecu po naftnu industriju i njihove platforme a na veliku zalost po nas ronioce.
Imam utisak da ce jednog dana roboti raditi vecinu poslova umesto nas a mi cemo ko trutovi ispred televizora posmatrati nihov rad.

Da, slazem se! I onda ces da sedis kao trut, gledas kako se tvoj robot jebava na 200m pokushavajuci da zashrafi shraf, a ti lepo sa kafom u ruci drndash dzojistik! I onda, kako zavrsis posao spakujes boce i drugare i odete na neki koralni greben da se slikate i sprdate u shortijima na 20m
A sto se tice istrazivanja, ide tehnologija napred a i saznanja sa njom tako da mislim da nismo toliko uskraceni.