Vis-BOEING B17G

Boeing B-17G američki bombarder, poletio je 06.11.1944. iz talijanske baze Amendola u akciju bombardiranja Beča, no nad Bečom nadvio se gusti sloj oblaka pa je posada aviona dobila zadaću da ubojiti teret izbaci nad Mariborom, jakim željezničkim čvorištem, branjenim snažnim protuzrakoplovnim postrojbama. U toj akciji avion je pogođen, pa je s oštećenim hidrauličnim sustavom nastavio letjeti prema Visu, najbližem savezničkom aerodromu. Pilot nije uspjeo sletjeti na pistu viškog aerodroma, nego je sletjeo na površinu mora stotinjak metara od same obale...
Mjesto potonuća udaljeno je oko 150 metara od rta Polivalo na južnoj obali Visa, na izlazu iz uvale Rukavac, avion leži na ravnom pješčanom dnu, na dubini od 72 metra...
Već s dubine od pedesetak metara u bistrom moru može se vidjeti obris prekrasnog i ogromnog bombardera...
Nos aviona je razbijen od udarca o morsko dno, no pilotska kabina kao i ostatak aviona su cijeli. Kroz prozore se vidi unutrašnjost aviona kao i ploča sa instrumentima, razne ručice, sistem upravljanja, sjedala pilota i kopilota, dakle sve je na svome mjestu kao onda kada je avion potonuo...
Na ploči nedostaje koji instrument. Leđna kupola s strojnicama je obrasla školjkašima, tako da je pleksiglass staklo skroz neprozirno. Iza nje su na trupu dva spremišta za gumene splavi koja se otvaraju automatski kod slijetanja na vodenu površinu...
Roneći dalje prema repu, nailazi se na otvor radio kabine, gdje stoji strojnica Browning 12.7 milimetara, kojime je upravljao radiotelegrafist.
Dalje prema repu dolazi se do bočnih prozora s postoljima za iste strojnice no oruđa nema. Na samom repu aviona nalazi se kupola sa dvije strojnice. Bočni prozor je ispao ta se kroz otvor vidi unutrašnjost-ciljnik i ručice za upravljanje strojnicama...
U zgnječenom nosu aviona mogu se prepoznati dvije strojnice kojima su rukovali navigator i bombarder, a na pjesku leži zgužvano platno jednog padobrana. Motori na krilima zajedno s propelerima potpuno su obrasli algama i školjkašima koji vise poput grozdova.
Ispod lijevog krila vidi se veliki kotač podvozja koji je do polovice utonuo u pijesak...
Bombarder Boeing B-17G smatra se ratnim grobom, nalazi se u zaštićenom području, te je ronjenje na ovom lokalitetu dozvoljeno samo preko ovlaštenih ronilačkih centara.


pozdrav

uco

Kao po običaju, dobre informacije i lepo napisano.

Pozdrav

Tekst je preuzet , ali je slika moja
Odnosno ja sam na slici, a fotograf je moj prijatelj Miro ( www.podvodo.si )

Ronili smo 27.03.2010 po valovitom moru. Nije bilo lako ući u vodu sa stage-ovima na sebi, ali poslije par metara dubine- nirvana
Sidro je palo u pijesak a od aviona ni traga ! Moj par i par iz Mostara se razvio u 'strijelce' i poslije nekoliko minuta ugledao sam ogromno krilo aviona koje je ležalo na dnu , udaljeno dvadesetak metara od sidrenog konopa. Brza komunikacija lampama uputila je druga dva nadolazeća para na olupinu.
Sam avion je odlično očuvan i pruža jedinstven prizor. Bočna oplata je na jednom mjestu propala i odlično se vide žuti spremnici čamaca za spašavanje, nešto što mi liči na gumene cipele, redenici sa municijom..
Vrijeme nam je brzo proletjelo u razgledavanju olupine i fotografisanju. Vidljivost nije bila najbolja, pogotovo za fotografisanje jer je bilo dosta sedimenta i blicevi su samo odmagali. Nadam se da će Miro izvući još koju fotografiju !

BT 20 min, Tx 17/45, Tx 30/20, Nx 50, RT 90 min

pozdrav

uco

Ti si neki zaj... lik, dobra ti slika , ljubomoran sam.
Malo cudan izbor gasova...

TRITON ::Malo cudan izbor gasova...

Izbor gasova i dekompresija... je priča neispričana, ko će ga znati šta je ispravno a šta ne!
Svako malo vremena modifikuju algoritme i postavljaju nove teorije. Što više znam o tome , sve više i više se osjećam kao zamorče
Uglavnom Tx 30/20 je ubačen kao travel mix , da bi se izbjegao pad Pp O2 ispod 1.0 i da ne bi bilo pikova (skokova) Pp N2 .
Odnosno , da bi parcijalni pritisci O2, N2, He simetrično padali u odnosu na dubinu ronjenja.

Zašto je to potrebno, ne znam ! Trebali bi pitati prof. Erik Baker-a ili prof. Dr. Bruce Wienke-la ili ..


pozdrav

uco

uco ::

TRITON ::Malo cudan izbor gasova...

Izbor gasova i dekompresija... je priča neispričana, ko će ga znati šta je ispravno a šta ne!
Svako malo vremena modifikuju algoritme i postavljaju nove teorije. Što više znam o tome , sve više i više se osjećam kao zamorče
Uglavnom Tx 30/20 je ubačen kao travel mix , da bi se izbjegao pad Pp O2 ispod 1.0 i da ne bi bilo pikova (skokova) Pp N2 .
Odnosno , da bi parcijalni pritisci O2, N2, He simetrično padali u odnosu na dubinu ronjenja.

Zašto je to potrebno, ne znam ! Trebali bi pitati prof. Erik Baker-a ili prof. Dr. Bruce Wienke-la ili ..


pozdrav

uco

, da u pravu si, pricali smo o teorijama. 30/20 je jasno, jedino sa motivom da se drzite preko 1.0 sa deko gasom niste isterali do kraja. N50 na 6 i 3 m?
Jbg. kad ronis sa raznim ekipama, svaka ima svoju filozofiju .

U svakom slucaju dobro je dok "radi".

@ Uco : Zasto ste se sidrili na 70m? Jel vas to Zoran (Dodoro) vodio? Jel kirnja i dalje ispod desnog krila?

Inace, opata nije nigde propala, osim ako je neko nije otkinuo - gde si primetio to ostecenje?

P.S : hvala ti na ovim slikama, sada znam da moramo da odemo da sredimo bovu pre nego sto mi dodju musterije...

@ TRITON : Različite škole tehničkog ronjenja zagovaraju različit izbor gasova, i svaka od njih ima dobro objašnjenje zašto je njihov odabir 'najbolji' . Nama roniocima ostaje da kroz praksu i razmjenu informacija dođemo do zaključka šta je to za nas 'najbolje'. Kako si i sam rekao 'dobro je dok radi'

@ ProUrke : Duvalo je slabo jugo, a Zoran nas nije sidrio , već je samo bacio tondin sa bovom. Možda sam se ja pogrešno izrazio u prethodnom postu. Kirnju nisam vidio , nisam se zavlačio da gledam detalje da ne bih mutio vodu zbog fotografisanja. Držao sam se na pristojnoj udaljenosti od aviona.
A ta bočna rupa je vjerovatno otvor za bočni mitraljez .
Bova koja je svezana na nos aviona je negdje oko -20 m . Dado je pokušao doduvati kantu ali nije išlo.

pozdrav

uco

Ako si mislio na dva otvora ispod korena repa, to jesu otvori za bocne mitraljeze koji su odbaceni dok su dolazili ka Visu...

A bova se svaki put u toku zime zbog jakog juga "potopi" i zapetlja za olupinu, sto meni pruza jedinstvenu priliku da ronim na B17 i uopste ga ne razgledam... Na slici mozes da vidis da je "pala" preko aviona i da je zakacena za krovne mitraljeze... Inace, ta bova je potopljena na nekih 3-4m dubine, i nije predvidjena za vezivanje icega osim gumenjaka, a sluzi za lakse odredjivanje pozicije... Jel ste radili deko "na obali" or ste se smarali u plavom?

ProUrke ::Jel ste radili deko "na obali" or ste se smarali u plavom?

Dekompresiju smo radili u plavom, 'nekih' 70 minuta. Na dubini od 21m smo lansirali deko balone pa polako... Struja nas je nosila prema uvali Rukavac.
Sve u svemu opšti utisak : odlično

Kakva je mogućnost da se dekompresija radi uz obalu? Koliko je avion udaljen od 'obale' ? Kakav je teren, odnosno ima li šta zanimljivo za vidjeti ili samo idete na 'obalu' zbog dekompresije ?

pozdrav

uco

Evo jedna slika sa dekompresije

TRITON ::
Malo cudan izbor gasova...

a koje gasove bi ti upotrebijo??

Super slike, svaka cast.

N50 i O2

Može i to ali to je daleko od optimalnog .
Prevelika razlika parcijalnih tlakova, a uz upotrebu O2 dekompresija se smanjuje za samo 4 do 6 minuta uz puno više mogučih problema.

trovanje O2(pogrešna dubina upotrebe, teškoče kod punjenja ( očiščeno na O2...................))

lp Miro

Daleko je od optimalnog jer si malo "tanak" sa kolicinom BT gasa sa 2x12 do 21m pa vreme treba biti max 20min. Sa druge strane za tako kratak zaron se ne bih smarao sa opasnoscu prelaska sa Tx na Nitrox. Mi dodajemo He u deko mix (50/15 ili 50/25) tek kod duzih vremena na dnu (u pecinama gde duza vremena mozes raditi), kada posoji realna opasnost od velikog skoka N2.
O2 nije radi skracenja. O2 upotrebljavamo na svim duzim ili dubljim zaronima kao poslednji deko gas.
O2 stage boce sluze samo za to tako da nema kontaminacije i ciscenja. Dopunjavanje je takodje jednostavnije nego topovanje recimo N80.
Onaj ko ne moze da drzi dubinu na O2 takve zarone ne treba da roni. Prelazak na pogresan gas te moze ubiti i na 42m kao i na 6.
Ne zelim da se pravim pametan, ja sam Uci stavio primedbu posto znam da roni po "DIR"u pa mi je cudan izbor. Kako se i sami manje vise drzimo te "filozofije", a vidim da se razumes u ronjenje, bice ti jasni nasi motivi iza ovakvih planiranja. Nadam se da cemo se i upoznati pa mozemo caskati o tim "teorijama".

Pozdrav
Mirko

uco ::

ProUrke ::Jel ste radili deko "na obali" or ste se smarali u plavom?

Dekompresiju smo radili u plavom, 'nekih' 70 minuta. Na dubini od 21m smo lansirali deko balone pa polako... Struja nas je nosila prema uvali Rukavac.
Sve u svemu opšti utisak : odlično

Kakva je mogućnost da se dekompresija radi uz obalu? Koliko je avion udaljen od 'obale' ? Kakav je teren, odnosno ima li šta zanimljivo za vidjeti ili samo idete na 'obalu' zbog dekompresije ?

pozdrav

uco

Ceo taj teren od Polivala pa ka Komizi je zao za ronjenje - vecina obale su zidovi do 55-65m sa dosta spiljica i kojekakvih rupcaga, stoga ima tu sta da se odroni, veruj mi na rec - na samoj punti imas jednu lepu pecinicu na dubini od 35-50m (ako se dobro secam...) koja je super kao zaron... A inace, avion ti je od obale taman toliko da kad krenes ka tamo, odmah nailazis na kamenje i strmo se penje do zida - ni 100m nije do ivice zida...

ProUrke ::Inace, oplata nije nigde propala, osim ako je neko nije otkinuo - gde si primetio to ostecenje?

Već sam se bio zabrinuo da je bilo malo He u smjesi i da me je drmala narkoza. Srećom Miro je napravio još jednu lijepu fotografiju gdje se vide oštećenja .



Više fotografija aviona Boeing B17G možete pogledati na www.podvodo.si

pozdrav

uco

Jedino ozbiljno ostecenje je to sto je od starosti pukao rep i malo se odvojio od trupa u gornjem delu (to se lepo vidi na ovoj fotki poslednjoj), a malo su se "okrnjile" ivice bocnih otvora...

Moje iskustvo sa aviona je bilo onako vise kroz maglu. Isao sam na vazduh 13min BT i napravio sam tri kruga oko aviona, cak mislim da sam dobro zagledao i detalje ali ih se jasno ne secam. Recimo mitraljeze nisam ni zapazio! Za deko sam nosio N50 sve u svemu 60min total dive time. Mogao sam po run-time tabeli da izadjem i pre ali sam ostao za svaki slucaj dok nisam podisao ceo stage. I deko sam radio uz liticu, mnogo je lepse nego visiti na konopcu. Isli su i neke svabe na trimix i kad sam ih pitao kakav sam bio dole, rekli su sasvim ok, nisu mogli da veruju da sam isao na vazduh.
Sve u svemu to mi je jedan od lepsih zarona na Visu mada je olupina "Brioni" ostavila jos bolji utisak.

@ Nemanja - sta je, kritican si bio dole, a? Treba da vidis kad skoce neki nemci tehnicari, ono, spremali se deset dana za zaron, a mi se raspravljamo ko ce da ih pazi jer se nikome ne roni tamo (dosadno brate posle drugog zarona na njemu...) i ode Andrija samo na vazduh, bude njihov BT, i odradi deco na vazduh, i izroni cak par minuta posle njih... Nista im nije bilo jasno...

Evo posto se Urke zabrinuo kako radi novi kompjuter, odradio sam mali test kako bih ga pripremio za ronjenje na ovom lepotanu koje nam uskoro sledi.





Odradio sam sve po njemu, malo odudara od mog uobicajenog nacina dekompresije, ali u svakom slucaju daje na kraju koji minut vise, jedino sto mi se ne svidja sto nakon zadnjeg deep stopa daje ukupno vreme na 3 metra, nema na 9 i 6.

E da, zaboravi da kazem da je pravo vreme krace za 5 minuta, nego sam ja za svaki slucaj produzio jos za tih 5 minuta, on je zavrsio sa dekompresijom posle 60 minuta i dao jos 3 ona sigurnosna, a ja dodao jos malo, od viska glava ne boli, pogotovo kada se oslonis na njegovu racunicu.