Zamalo incident, ronjenje na Nirvani sa klubom Posejdon iz Beceja

Dozvolite da se predstavim, ja sam Miloš Jovanović i instruktor sam ronjenja, muž sam lepe i obrazovane žene i imamo troje dece, vlasnik sam privatne firme koja se bavi montažom elektro-mašinskih elemenata u specifičnim radnim uslovima i navikao sam na surove terene, svakakve ljude i tvrde situacije i...akter sam slučaja o kome se ovde polemiše i osećam obavezu da iznesem svoje vidjenje tog dogadjaja.
Prvo da se zahvalim Ernestu što me je pozvao da podjem sa njim na taj ronilački vikend, a pozvao me je jer je imao dosta novih, čak, desetak onih kojima su ovo prvi uroni u more/otvorenu vodu...da kažemo prvo pravo ronjenje i trebala mu je naravno pomoć oko vodjenja tih ljudi. Koliko se sećam nismo imali dogovor da za to budem plaćen, to je već neka drugačija postavka stvari i odnosa, a i finansije bi bile malo drugačije, nego sam zamoljen/pozvan da podjem kao prijatelj da se radno družimo (iako sam se dvoumio da li da krenem, zbog svojih obaveza u bgdu), a Ernest je preuzeo moje troškove puta (tj. većeg dela puta) smeštaja i hrane na brodu, što je uostalom i ispravno, jer, kada nekog zoveš da ti pomogne ponudiš se da pokriješ bar njegove osnovne troškove i to je o.k. Nosio sam ja i neku opremu iz Bgda, ne samo za sebe, tako da nisam baš svoje prisustvo doživljavao tako sporedno, a još sam se kao po običaju prilično trudio da te ljude naučim nekim pravilnim radnjama koje će im koristiti pod vodom itd.. Kao spoljni član, „uživao“ sam u Posejdonu neki drugarski status (kao uostalom i u većini klubova sa kojima se družim, ja sam prijatelj i ronilac, negde ja idem da učim, a negde da prenosim znanje, što je slučaj mog druženja sa Ernestom i njegovim klubom) i unazad skoro godinu dana učestvovao sam na 3-4 ekskurzije koje je Posejdon tj. moj drug Ernest organizovao i gde sam bez razlike što se bavim organizacijom i vodjenjem samih zarona pokrivao sebi troškove boravka, hrane itd., doduše priznajem nisam plaćao zarone to bi bilo ipak malo previše...dakle, daleko od toga da smo nepoznati jedni drugima.
Elem ... situacija :
„Tehno house party“ svi smo na brodu neka muzikica i cca 25-30 ljudi preko naše grupe (ovde mislim na grupu sa kojom boravim na brodu i ronim, a sve ukupno nas 15-ak, iskreno u bgdu nisam imao pojma da će vikend biti tako organizovan...ali idemo dalje), na zahtev većine ljudi, iako tog dana ispade da nije planirano ronjenje organizovali smo se u nekoj uvalici da se bućnemo, ljudi su ipak želeli da rone, a grupisali se nekako u stranu da cevče lagano pivce do uveče valjda pa onda na obalu u provod...o.k. prodje i zaron, kud koji mili moji na spavanje, sunčanje...druženje, a mene nekako uvek djavo povuče da se ubacim u dešavanja, da pričam i družim se sa novim ljudima i tako je počelo, prvo sam upoznao jednog (ispostavilo se da je momak organizator party-ja), pa su nam se fino pridružila još dvojca njegovih, pa još neko, pa sedoše za sto i neke njihove devojke, druženje ne staje, a ja kao svaki dobar gost samo plaćam ture (ustvari jedino sam ja i zvao ture, haha da ne pomisle momci da neću sa njima da se družim i pijem pa da ispadnem loš) i trudim se da vodim neku morsku, party konverzaciju i sve je cool i pije se i smeje i ja se osećam krajnje pozitivno...u momentu shvatam da su fore postale ozbiljne i da sam rekao bih...okružen, cure se ućutale, a momci počeli da se stežu i pljuskaju i cimaju jedan drugog po glavi i da me stegnutim osmesima posmatraju sa upornim ponavljanjem da se opustim, da kad pristanemo idem sa njima na žurku, pričom da nema bežanja itd. ... uključio mi se totalni alarm i odlučio sam da odmah reagujem kako bih izbegao ozbiljan incident. Ovo nije prva situacija u kojoj me je ošinuo strah i u kojoj sam morao brzo da smišljam alternativu i čuvam glavu ali mi je delovalo sve mnogo opasnije, jer, sam kao i svako normalan odavde „šlogiran“ od pomisli na lošu situaciju tamo (zato nemam nedoumice da je bio problem, intuicija je pokrenula sve alarme i brzom analizom do tada po meni „nasmejana“ situacija delovala je totalno drugačije). Alarmirao sam kapetana da može biti problem sa momcima i zatražio zaštitu. Da kažem „školski“ sam podigao tenziju na najviši nivo kako bi kapetan shvatio da sam ozbiljan i da se ne osećam bezbedno, tražio sam da pozove policiju kako bi sa svojim stvarima i opremom bezbedno seo na prvi autobus i vratio se kući, nisam se osećao komforno i bio sam vrlo uznemiren, jer, sada bi komunikacija bilo sa kime od njih mogla da pokrene lavinu dešavanja koju ne zadržava ništa, a to mi je najmanje trebalo u životu. Na njegovo uveravanje da nema panike i da će sve biti u redu pristao sam da ostanem sa njim u kapetanskoj kućici i na gornjoj palubi do daljnjeg...u medjuvremenu, momci iz tog društva propratili su gde sam („snimio sam“ kako jedan od njih gviri sa strane stepeništa preko ograde i odlazi) nakon čega se pojavljuje taj „glavni momak“ (!) i pretpostavljam da je samo zahvaljujući kapetanu odustao od „ljubaznog“ poziva upućenog meni da krenemo dole jer me već dugo čekaju (imali smo zapravo i neku stegnutu razmenu u kojoj sam na ciničan poziv da podjem dole odgovorio da neću, da je sve ok i da je samo došlo do greške u koracima (misleći na druženje sa njima i na moje prisustvo tamo uopšte, jer drugog nije ni bilo, niti se šta loše sa moje strane desilo prema njima da bi nastala takva tenzija) i da ću čim stane brod otići i to je to...nešto je kapetan sa njim razmenio, kratko i tiho da čujem i glavni dasa odlazi lagano, sa tvrdim osmehom na licu i vrlo nedragim pogledom uz potez rukom ka meni da me drži za reč (valjda misleći na moj odlazak tj. nestanak...). Za mene je bilo vrlo stresno što se uopšte nalazim na brodu, trebalo je da za nekih 30-ak min. pristanemo i trudio sam se da se ne blokiram jer je jedino moja fizička pokretljivost bila šansa da se izvučem ako krene neki ozbiljan napad, sad kad su karte otvorene više nemam manevarskog prostora da se izgubim negde na brodu kao prvi put, a pri tom sam omamljen žestoko i oslabljena mi je moć brze i precizne reakcije. Izbegavajući bilo kakav susret (iako je kapetan pokušavao da me smiri pričom da njemu mogu da verujem da nije ništa ozbiljno i da će sve biti ok, da sam verovatno pogrešno shvatio itd.) spustio sam se u potpalublje do svoje sobe, računajući da ako i dodju dole ipak vrlo grubo krše pravila o kretanju na brodu pa će se na njihovo ponašanje valjda odreagovati i spolja, drugo u polumraku sam imao efekat iznenadjenja i dr. da sad ne pričam o proceni koju sam tada izvršio...Obzirom da sam do tada bio u šortsu i bos, obuo sam patike i majcu, stavio novac i pasoš u džep, uzeo mobini tel. kod sebe itd....što se mene tiče situacija nije bila nimalo prijatna! Možda su to i neki fini momci, a da sam ih ja isprovocirao sa previše tura i zajebancije...istina je da nijednom nismo imali neku sirovu verbalnu komunikaciju niti svadju (!!) ali je ceo odnos postao užasno napet i dvoličan, sve je bilo pritajeno i svakog trenutka moglo je da dodje do eksplozije (ko je i jednom bio u sličnoj situaciji zna o čemu pričam). Uskoro je brod pristao i polako je počelo da liči na finiš...tačno je da sam kod sebe uzeo i ronilački nož zbog zaštite ali sam odsedeo u potpalublju neko vreme da sačekam da odu, nisam hteo da izazivam i to je to, druga opcija bi me još grdje uvalila u problem (a to bi bilo da ja prvi reagujem tj. napadnem, jer, to povećava moje šanse itd., razumite da ja u tom trenutku ne znam šta će se dešavati dalje, da li sam stvarno bezbedan ili je zatišje pred buru...) . Okrenuo sam par telefonskih brojeva i kada mi se jedan od njih javio brzo sam ispričao gde se nalazim, u kojoj situaciji, da imam nož da se branim ako treba i da ako se ne javim za sat dva obavesti koga treba o svemu. Psihološki sam se rasteretio, ostavio informaciju o tome šta se dešava i nastavio da se vrtim po hodniku. Sve je to igrom slučaja čuo kapetanov sin koji je bio u dole sobi sa otvorenim vratima i čuo moj razgovor telefonom. Primetio sam ga i uz izvinjenje objasnio njemu i devojci da mi je žao ako/što sam ih uplašio i da nemam nameru bilo koga da povredim ali da se ne osećam bezbedno i da sam zato dole i da je nož koji su čuli da spominjem samo za moju sigurnost (tako je na brodu procurela priča o nožu, a ne zato što sam bilo koga direktno ugrozio...). U kojoj meri čovek treba da bude uplašen da se iz totalne opuštenosti i omamljenosti organizuje u ceo sled opisanih radnji ? Da sam pravio probleme ja da li bih se uopšte i na koji način obratio kapetanu...imam tu i tamo po neko iskustvo pa nije valjda trebalo da me prvo polome od batina da bih imao opravdanje za moje ponašanje tj nepoverenje i loš osećaj (a bilo je vrlo jasnih naznaka šta se sprema ali neću uspeti da budem sažet i da vam u još samo par rečenica objasnim o čemu se konkretno radilo, nekako sam više usmen i dobar kad pričam i rukama...). Nakon 10-15min popeo sam se u salon, još uvek su iznosili ozvučenje i piće, na doku je bilo par "mojih" drugara i naravno glavni dasa i nekako su me merkali kroz zavesice na prozorima, tek da mi ne padne na pamet da izadjem sa broda (o.k. došla je da se pozdravi devojka iz šanka i jedan od momaka iz "društva" , koji je sedeo sa strane našeg stola sve vreme, sa čuvenim - Čuvaj se stari ! razmenili smo jak stisak ruke i tvrd osmeh..."glavni dasa" je stajao ispred i kada su njih dvoje izašli ekipa se okenula, sela u kombi i otišla ). O.k. tu sam, ništa se nije desilo, osim što na svu muku i poniženje ispadoh pijani gost koji je pravio problem ostalima, o.k. . Ja sam otvoren i slobodan čovek i treba mi širina , valjda zato volim vodu i ronjenje...Nirvana je ipak nekako o.k. priča brod,more i lokacije za ronjenje su jako dobre itd. ...a prošle godine smo imali par večerinkica na brodu kada sam svirao gitaru, i tada smo pili i zezali se (i kapetan i posada i Ernest i ja i ostali ronioci), a i veče pre tehno party-ja družili smo se uz pivo medjusobno se čašćavajući, pa smo još seli i sa Ervinom mašinistom, starim mornarom i šmekerom da uz priču pocugamo njegov konjak...ali nije bilo problema i izgleda da do tada nikoga nisam ugrožavao. Dakle, incident ne povezujte sa Nirvanom i domaćinima, to je samo bilo mesto dogadjaja, a siguran sam da je kapetan (zbog mnogo razloga) sačuvao situaciju svojim autoritetom. Oni sa kojima sam se video i kojima sam priču ispričao uživo i plastično znaju još gomilu detalja koji su prethodili mojoj reakciji ali je tekst već predugačak...onima koje sam nazvao da ih upozorim (jer planiraju odazak u avgustu ) nisam rekao da ne idu, već da imaju pozornost i ne dozvoljavaju sebi neprijatne situacije, ovde ili tamo kad nagaziš na likove koji te gledaju hladno i smeškaju ti se kiselo negde si napravio grešku u koracima i imaš dva izbora ili štura ili napadaš prvi, ja verujem da sam postupio dobro.
Posejdon (Ernest) nema potrebe da se na ovakav način ogradjuje od mene, nije baš ni šmekerski, ja prihvatam odgovornost za svoje postupke...takodje je jasno da nisam deo Posejdona tako da se samnom ne povezuju svi aspekti ovog kluba već su to samo bila povremena druženje sa ljudima željnim ronjenja...
I moj konačni odgovor je : Pa naravno da se cugalo, tome i služe takve atmosfere, obarali smo mi i ruke (verovatno sam trebao da ga pustim!) pričali smo o svemu i svačemu, svako o svom treningu i uopšte ko i kako jeste ono što jeste (on glavni dasa seca pomalo i tegove, radi na sebi nije da nije ali tu je i kraj priče) i jbg. tu smo negde zabagovali (iskreno vrlo dobro znam priču na koju su počeli da se stežu i stiskaju zube, priča je bila o treningu i razbijanju stresa fizičkim naporom i kontrolisanim udarcima uz funkcionalnu nemržnju prema protivniku itd...hahha dobro slažem se da nije baš mudro odabrana tema, to je izgleda bilo previše za njihov softver, da mi sad ne bi „lepili“ raspirivanje mržnje, ovde ne mislim na Hrvate uopšte, već konkretno na ove momke sa kojima sam se taj dan družio) i više nije bilo morski, ronilački, opušteno već čupanje iz problema... A sad ajde opet u onaj scenario u kome ja pijan merim, što kaže Srdjan, čiji je koliki i to u Hrvatskoj(!?), a iz Srbije sam, (ovo opet nije nacionalističko sagledavanje problema, nema tu ničeg neprirodnog ipak smo mi „večiti rivali“ i svesni smo svi večitog rizika, van kruga prijatelja uvek si u opasnosti da prodješ loše) ... A, da, za sve koji me ne znaju inače ogroman sam čovek pa kad se raširim svi se osećaju ugroženo, takodje ne napadam manje grupe od četvorice-petorice to mi je donja merka i strogo kad sam u tudjem društvu napadam njihove cure, jer sam izgleda mentalno poremećen, šta li?...moram ipak malo da se našalim, a to nema veze sa istinom i ružno je da se na ovaj način bilo ko odnosi prema meni iz mnogo razloga, družili smo se Ernest i ja do zore pa se ne sećam bilo kakvih problema, nego evo došla mi žuta minuta i to baš tamo gde je najzajebanije, na tudjem terenu...Da dodam, u trenucima dešavanja svega toga nije mi ni palo na pamet da uzbunjujem ceo brod to je i kontraproduktivno, nisam mogao da budem siguran ko će i kako reagovati (kasnije sam nešto počeo da objašnjavam ljudima ali je kapetan došao do mene i rekao da nema priče, da sad ne prizivam...da ne uzbunjujem ljude kad je sve prošlo bez problema itd.) tako da ni Ernest ni Posejdon kao klub ne bi trebalo da se sekiraju zbog ovoga jer „nisu imali pojma“, bar što se mene tiče, a način na koji sam okarakterisan je već naš medjusobni odnos, čak nisam ni iznenadjen ali bih iskreno bih voleo da izbegnem prepucavanja preko foruma...nisam prvi „drug“ koji je doživeo degradaciju u Posejdonu. I svestan sam da ne shvatajući ozbiljnost toga šta se tamo desilo Ernestovi postovi samo žele da očuvaju dobar glas tih ekskurzija i aranžman sa Nirvanom, bez proširivanja tenzije, ipak na nedopustiv način! Istina je malo drugačija ali ponavlja se stara priča, ništa nije bilo, mi priznajemo naš čovek je pravio sranja i izvinjavamo se, a nije baš ni naš, tako da sve je rešeno, idemo na nove ekskurzije , bistro ! Ja se ovog puta ne izvinjavam jer nemam zašto i drago mi je da sam došao kući živ i zdrav, svaka druga opcija kakva god bila bi loša za mene. Uostalom dobro pamtim da osim mene i "mog novog društvanceta" stvarno nikog drugog nije bilo u salonu tih poslednjih pola sata pred početak moje eskivaže (a cela aktivna tenzija trajala je cca sat vremena !), kako se onda tako sigurno tvrdi da sam ja njih ugrožavao i da ustvari nije bilo nikakvih problema? Hm...interesantno stvarno

Srdačan pozdrav svima
Miloš