Dubinska granica za ronioce juniore

Citajuci strucnu literaturu, naisao sam na veoma interesantan podatak.

Cesto puta posto zadnjih godina nije retkost roditelji zele da podele svoju ljubav i uzivanje u ronjenju sa svojom decom da na kursu imamo roditelja/e i dete/decu.

E sad ne bih ulazio oko detaljnih granica koje propisuju razlicite asocijacije sto se tice godina i maksimalne dubine. Ono sto je meni pouzdano poznato je da po PADI standardima dete sa navrsenih 10 godina starosti moze na Junior Open Water Diver kurs, posle cega moze da roni u drustvu drugih certifikovanih ronilaca, ali za razliku od (odraslog) OW ronioca, propisana je maksimalna dubina zarona od 12m.

Nisam nikada znao da odgovorim zasto je njima kao OW roniocima postavljena plica dubinska granica, pa sam zdravorazumski pretpostavljao da su ljudi koji su propisali takav standard bili vodjeni npr. manjom "mentalnom zreloscu", "manjom tolerancijom na apneu u slucaju slobodnog izrona" i sl. pa da su zbog toga propisali stroziju dubinsku granicu.

Cak su mi neki bivsi ucenici javljajuci se sa lokacija sirom sveta pricali da su ronili sa svojim juniorima sto u sopstvenoj reziji, sto sa prof. vodicima ronjenja, i do 20m, i nisu imali nikakvih problema. Moje je da im na kursu kazem koja su pravila, a na njima je da se istih pridrzavaju kasnije, i drago mi je uvek kada se bivsi ucenici jave da podele svoje utiske sa nekog lepog zarona negde na nekoj egzoticnoj lokaciji.

I uvek sam sa radoscu citao takve poruke i nisam ih "ukoravao zbog toga", uglavnom sto zaista svi klinci koje sam dosada obucavao starosti od 10-13 godina su bili "ekstra" ronioci, izuzetno opusteni, disciplinovani i lako i efikasno su savladavali sve vestine na kursu.

A onda, da se vratim sa ove digresije, ali koju sam pisao sa dobrim razlogom, procitah da kada se razmatra da li treba da rone deca mladja od 15 godina treba uzeti u obzir (osim onih gorepomenutih zdravorazumskih stvari) i sledece: (tacan prevod)

Postoji mogućnost oštećenja centara za rast kostiju uzrokovanih "ključanjem" mehurića vazduha u venskim sinusima (venous sinusoids u originalu, neka neko iz medicinske struke da pojasnjenje ako ima volje) gde se krv inače komeša i sporo teče. Takva mesta su idealna za formiranje, spajanje i uvećavanje mehurića vazduha.

Voleo bih da malo više piše o ovome, ali ne piše u konkretnoj literaturi (DIVING SCIENCE, Michael B. Strauss & Igor V. Aksenov, Human kinetics 2004) jer ostaje nedoreceno da li se ta oštećenja odmah ispoljavaju sa simptomima kao klasicni DCS, ili prolaze asimptomatično, a prave "kumulativnu štetu na duži rok"...

U svakom slucaju ozbiljan argument koji cu sigurno naglasavati svim mojim Junior roniocima i njihovim roditeljima, da ga uzmu u obzir kada dodju na ideju da zarone zajedno na 18m, jer su uslovi lepi, i imaju puno poverenje u vestine i mentalnu zrelost svog deteta, makar to i objektivno bilo tačno, a evo ovom prilikom da to podelim i sa ostalima. Vredi znati, ipak su nasi klinci nase najvece bogatstvo.