Ronjenje na Kelifos-u (Sithonia)

Najzad ugrabih malo vremena da opisem moje iskustvo sa ronjenja u okolini Porto Carass-a u organizaciji ronilackog kluba NIREAS.
Posto je u nasoj maloj grupi (22 ronioca) bilo 3 instruktora, odlucili smo se da ne koristimo usluge vodjenja zarona od strane kluba, ali smo koristili njihov brod NEMO (20ak metara) da nas vozi na lokacije, boce i tegove. Hronoloski sve je izgledalo ovako:

1 maj: Docekalo nas je hladno i kisovito vreme pa smo odlucili da taj dan preskocimo, raspremimo opremu i malo se odmorimo od puta.
2 maj: Po dolasku u NIREAS svako je zaduzio bocu prema zasluzi. Ono sto klub nudi sto se tice boca izgleda ovako: 15l boca - 5 komada, 12l boca (sto alu sto celicnih) - vise od 20, 10l boca (sto alu sto celicnih) - oko 20ak. Ukrcali smo se na brod i krenuli na prvi zaron. Ostrvo KELIFOS (Ostrvo Kornjaca) je dobilo naziv po svom izgledu. Kada se gleda sa juzne strane, izgleda kao velika kornjaca koja pluta na povrsini. Nalazi se izmedju poluostrva Kasandre i Sitonije. 20tak minuta brodom od Porto Carass-a. Prvi zaron je bio sa severne strane ostrva. Temperatura vode 13.5C. Voda tirkizno plava, sunce u zenitu. Posle proslogodisnjeg oktobarskog zarona u Adi sve izgleda vrlo nestvarno. Teren vrlo zanimljiv, za svakog po nesto. Postignuta dubina 26 metara. Na ulazu u malu pecinu deo veliki amfore. Izron, povratak brodom u marinu i hotel, pregled ko je sta "ulovio" kroz objektiv. Nista sto nije vec vidjeno. Kao da ribice jos uvek spavaju zimskim snom. Ustvari, svo vreme boravka na svakom koraku smo nailazili na knezeve, smokvica, sase i poneku murinu.
3 maj: Kelifos, istocna strana. Nista epohalno. Samo 19 metara. Dosta sluzi (cvetanje mora). Bice bolje sutra.
4 maj: Kelifos, juzna strana. Lepo je pocelo. Posle velikog platoa obraslog travom, klif do 33 metara. Dosta puzeva bacvara, hobotnica i poneki jastog.
5 maj: Prvi zaron - Lokacija Faros na 40 minuta voznje juzno od Porto Carass-a. Kamenito dno sa dosta useka, prolaza i malih pecina. I ovde se moze naci dosta amfora i onoga sto je ostalo od njih. Drugi zaron - Lokacija Miramingi na 30 minuta od Porto Carassa. Iako ima dosta sluzi (cvetanje mora) nailazimo na prve vece stanovnike. Skarpina. Odlican foto model.
6 maj: Kelifos, zapadna strana (kod kornjacine glave). Spustajuci se niz travnatu padinu nailazimo na zid. 39,3 metara dubine a pod nama se ukazuje zaravan na dubini od 60 metara. Duz celog zida zaboravljene ribarske mreze i konopci. Jedinstveni osecaj. Jos minut do "no deco". Lagano izranjamo pazeci da se ne zakacimo u pacaroske najlone (neki su uspeli da se "upecaju"). Na par metara od povrsine nailazimo na sipu, samouverena u svoju kamuflazu, tek na par santimetara od kamere shvata da je "provaljena". Dosta prozirnih meduza neverovatnih oblika. U jednom trenutku samo pomislio sam naleteo na "spanish dancer".
7 maj: Prvi zaron - Erika`s cave. Na samom jugu Sitonije nalazi se prelepo mesto za zaron. Erikina pecina. Ulaz u pecinu pocinje na dubini od 12 metara a tavanica je na 3 metara iznad povrsine. U jednoj od pukotina pecine, bezeci od radoznalih ronioca, sakrile su se dve kirnje. Kada smo ustanovili da su svi izasli nastavili smo spustanje ka lokaciji prepunoj gorgonija a ja bez slobodnog prostora na memorijskoj kartici. 35 metara dubine, malo jaca struja. FENOMENALNA LOKACIJA za zaron. Drugi zaron - Kolombara ostrvo. Jedno od ostrva u grupi Spalathronisia ostrva na pola puta izmedju Porto Carass i Porto Koufo. Zaron oko ostrva je trajao 60 i koji minut. Maksimalna dubina 20ak metara i na trenutke jaka struja. Maksimalna dubina izmedju ostrva Kolombara i Spalathronisia 4 metra. Na svakom koraku hobotnice i sipe.
8 maj: Kelifos, severozapadna strana - Rolling stones. Kamenito dno. Na svakom koraku murine. Dosta prolaza i useka i veoma zanimljivo mesto za ronjenje. Nikad nisi siguran sta te ceka iz sledece stene. Maksimalna postignuta dubina 25 metara.

Zakljucak:
Sto se tice kluba NIREAS i vlasnika Manolisa, SILENT je vec sve rekao (Ronjenje/Ship wreck MITILINI). Poslednji dan su nas iznenadili rostiljem i LOG BOOK-ovima kluba. Kao sto sam napomenuo na pocetku posta, na zarone smo isli sa nasim instruktorima (Vladana Milisavljevic, Voja Vukovic i Rajko Bulajic) ali smo imali svesrdnu pomoc Muhameda (egipcanin instruktor ronjenja u NIREAS-u) i kapetana broda NEMO (zaboravio sam ime) koji su se svojski potrudili da nam ispune zelje. Jedina zamerka je sto nemaju banku vazduha.
U svakom slucaju jedno lepo iskustvo.

*************************************************************************
Kelifos





















Moja malenkost

Video zapis samo postavio na Youtube pa ko zeli moze da pogleda. Na zalost ovo je samo deo od svih snimaka koje sam napravio.

https://www.youtube.com/watch?v=tQApj2Li6iQ

Vlado hvala na ovako detaljnom i iscrpnom izvestaju!

I drugi put

Septembar ako nista pre.

A sto svaki srbin mora da mrcvari hobotnocu, cacka sve zivo, pipa i hvata?
Jel se to uci na kursevima?

Koliko ja ovde vidim, morska neman je nasrnula na nesretnog ronioca.
Vidite kakko se isprepadao

Pa da, zato mu treba kompas da izracuna deko, da moze bezbedno da uradi kontrolisani izron, koji je vec pazljivo isplaniran na tablicama...

Srpskom roniocu se priznaje zaron ukoliko ne uhvati hobotnicu ili jastoga, prvo to, pa onda pecat u karnet
Nemojte samo da vas cuje Dixie

Ovo je prakticna obuka. Kako ste mislili u Adi da pokazete maldom roniocu hobu ili sipicu?

To mu dodje nesto kao maturski ispit

Čuje Dixie sve, čuje...

zensea ::A sto svaki srbin mora da mrcvari hobotnocu, cacka sve zivo, pipa i hvata?
Jel se to uci na kursevima?

Zbog takvih, oni crnogorski ronilački giganti sve ronioce iz Srbije nazivaju štetočinama...

E ako je Vesko gigant, onda sam ja Pera Detlic. to je jedan obican smrdljivi podrumski mis

Ajmo ovako.

Ovaj post samo otvorio da prenesem svoje iskustvo sa ronjenja.

Srdjane, moras po celom forumu da pominjes Veska, Koprivicu i ostale?

A sto se tice hobe, kao niko nikad od vas nije drzao hobotnicu u ruci a kamoli jeo.


Milutine, pls zakljucaj ovaj post ili cu ga sam obrisati.