Albanija-septembar 2009

Ovogodisnja ronilacka sezona mi je pocela jos u aprilu, cetvorodnevnim odlaskom za Pulu, uronima u tada jos hladnjikavom Jadranu. Dobri covek,Uco (iz B.Luke) ce se setiti kako smo mu u povratku ,na auto-putu,dobacili iz naseg kombija u njegov,kutiju cigareta.
Usledio je jos jedan duzi odlazak na severni Jadran, pa nakon toga ,u augustu, jos jedan produzeni vikend u Rovinju.Ovaj poslednji je bio uprilicen zbog memorijalnog zarona na Baron Gautsch. Momci iz Alfa Team-a su vec poslali izvestaj o ovome i zakacili par lepih fotografija
( na kojima se vidi i nasa hrabro-izgladnela grupica cekajuci rostilj). Septembar je vec bio isplaniran za odlazak "negde drugde". To drugde je u originalnoj verziji trebala da bude "samo" odlazak u Grcku. Posto je sasvim normalno da izbor lokacije za letovanje mora sa sadrzi i neku ronilacku bazu, nekako sam se iz lokal-patriotskih razoga odlucio za Tasos i mesto Pefkari. Naime,u istoimenom mestu, postoji ronilacki centar "diver to diver" (www.diver-to-diver.com ),
koga vode Filipos i Jana (devojacko Krstic)
Taman smo lepo ugovorili ronjenja,smestio opremu u njihov centar, popili hladno pivo,ili tri i odlucili da smestimo stvari u obliznji hotel. Koga sam uzgred receno nasao preko neta i uplatio za nas dvoje deset polupansiona.Od tog trenutka je i pocela nasa dilema o ispravnom odabiru hotela.Mala,malecka sobica, kupatilo koje verovatno nikada i nije bilo cisto, pogled na nekada beli zid je bio dovoljan razlog zenskom delu dvojca da ulozi crveni karton za ostajanje. Ja sam se jos malo borio sa samim sobom, ali sam i ja prestao sutradan ujutru kada nam su nam konobari jasno stavili do znanja da je zednog gosta usluziti picem veoma dugotrajna i komplikovana procedura. Obzirom da nismo nasli nijednu slobodnu sobu u Pefkariju ( sto mi bas i nije sasvim jasno) ,odlucili smo da kao nomadi provedemo tih desetak dana po razlicitim delovima Grckog priobalja. Lepo smo se oprostili od Jane( bez obzira sto sam se ja pomalo glupo osecao),pokupio opremu i nazad na trajekt. Krenuli smo prema kuci( mislio sam ja) i usput sasvim randomize birali mesta gde cemo na kratko boraviti. Asprovalta je bila prvo mesto gde smo zastali.Lep i uobicajeno grcki gradic.Smestaj korektan,plaza u duzini od nekoliko kilometara a more providno kao nas Palic u boljim danima.Nista od ronjenja.

.Nakon par dana smo opet seli u auto i nastavili dalje.Tako smo stigli i na Sitoniju (drugi prst) .Blizu Neos Marmarasa sam nasao ronilacki centar "Poseidon".Sasvim dovoljan razlog za ostati. Jos jednom bih izrazio zadovoljstvo sto sam imao priliku upoznati Silenta i uraditi dva urona sa njima.



O ovom centru je vec pisano i slikano pa nema potrebe da jos i ja zamaram o tome.
Predhodnih dana nam se rodila ideja o povratku kroz Albaniju.Nismo imali niti auto kartu, niti mape Albanije u navigaciji (kod kuce nekako nije izgledalo potrebno) .Dovoljno je egzoticno zvucalo i narednog jutra samo krenuli oko 8.30 iz okoline Neos Marmarasa,preko Soluna ka severozapadnom delu Grcke. Navigacija mi nije bila od koristi bas tamo gde mi je najvise trebala.
Kupili smo auto kartu grcke ali je zbog njihovog pisma veoma,ali bas veoma tesko snalaziti se po tim putevima. Provala oblaka i dobar deo asortimana domacih zivotinja su nam pravila drustvo na putevima kroz grcke planine.

.Negde oko 18 h smo dosli na Grcko-Albansku granicu.Sve ono sto smo znali, i nismo znali, o zemlji u koju ulazimo je bilo dovoljno da nam oci budu sirom otvorene a samo spoljasnost mirna.
Pomalo smo bili iznenadjeni nakon susreta sa albanskim carinskim vlastima.Potpuno su bili nezainteresovani za sadrzaj naseg vozila.(a putevi droge kroz Albaniju i sl.?,nesto za prijaviti ? gde idete i zasto?)
Zanimala ih je samo saobracajna dozvola, da bi upisali podatke o vozilu na neku potvrdu koju su nam dali. Ja sam je na srecu sacuvao,zeleci da mi i ovo bude neka mala uspomena. Istu su mi uspomenu trazili i uzeli pri izlasku iz Albanije.Uzgred niti jednom recju carinik nije rekao da sacuvam potvrdu i da ce mi ona biti potrebna prilikom izlaza. Imam neki utisak da cariniku i pored toga sto je drzao nase pasose u ruci nije bas bilo najjasnije iz koje smo zemlje. Pregledao je pasos i pitao: Montenegro ?
Odgovorio sam :Srbija, na sta je on samo klimnuo glavom.Pokusao sam nesto na engleskom da saznam gde mogu kupiti auto kartu Albanije,ali su mi odgovorili da nema.Toliko o granici,kratko i korektno,bez guzve i zadrzavanja.
Usledio je krivudavi ,uski i na momente neasfaltirani put u duzini od 45 km,preko planinskog prevoja ka najjuznijoj albanskoj obali.Padao je mrak, i ali smo uspeli videti vec cuvene bunkere nakon samo par stotina metara od granice.Posle vise od sat i po vremena voznje smo stigli u gradic po imenu Sarande, drugi po velicini ( iza Duresa-Drac)) na albanskoj obali.




Nastavak bi usledio uskoro,naravno samo ako citalacke zelje postoje.
U svakom slucaju
Pozdrav
Edgar

Veliki pozdrav za Edgara! On je bio istinsko prijatno ronilacko osvezenje za mene (em zemljak, em "poznanik sa foruma", em vise nego dobar ronilac), tako da sam ja posle dosta dana mogao da se opustim u zaronu... U tom periodu u Poseidon-u su najbrojniji bili pripadnici NATO snaga iz KFOR-a koji su dosli na ronjenje, ali JO-JO je slaba rec da opise njihove ronilacke domete... Ukratko nisam imao ni trenutka slobodnog bez da sam zurio od jednog do drugog povlaceci ih uglavnom dole, a ponekog odvajajuci od dna kao plug iz oranja... A onda je dosao Edgar koji mi je ulepsao dan i hvala mu za to. A par dana posle je dosao i Sale iz NS, jos jedan vrstan ronilac, tako da su mi zaroni sa zemljacima bili zaista prijatno osvezenje. Iskreno me raduje da se vratio srecno i veselo sa tako "egzoticne" destinacije.
E da, ja bih zeleo da cujem jos o Edgarovoj avanturi u Albaniji. Jedva cekam nastavak.

Vlado,
nadam se da ce biti jos prilika da zaronimo ponegde zajedno.
Ne moram ti ni posebno reci da ako te put nanese blizu Subotice (Madjarska ili sl),bices mi drag gost ,tj gosti

Edgare,

Bravo za pisanije. Da sam znao da dolazite ti i Sale NS mogli smo sva trojica sa Silent-om da napravimo zaron.

Kad ce nastavak?

Pa imenjace,

Posto je sezoni sad vec kraj, od maja sledece godine ista meta, isto odstojanje.

Hvala Edgare na pozivu, bice mi rado da se sretnemo. Naravno kada budes dolazio u Sabac da registrujes auto, obavezno se javi!

Inace, mogli smo napraviti neke zarone i ovde kod nas... Recimo Tabanovacka sljunkara (kod Sapca) je jos neistrazena (ronilacki) i planiram da to uradim koliko narednih dana kad se vratim. Drustvo je dobrodoslo. Ako ima zainteresovanih, dogovoricemo da ovde obezbedimo neophodnu logistiku (rostilj i "dekompresionu tecnost") a od opreme mozemo obezbediti nekoliko napunjenih boca. Sam teren je onako. Mislim nije kao more... Ogranicena vidljivost na 2-3 metra i sasvim muljevito dno, ali voda je jako cista (pijaceg kvaliteta). Dno je vrlo neravno i neujednaceno a dubina varira do 20m. Precnik 600m. Sta kazes imenjace? Poziv vazi za sve ronioce dobre volje !!!
Ako imate predloga za tako interesantne lokacije, volje i vremena, i ja bih se rado prilkljucio nekoj takvoj avanturi. Imam kompletnu opremu, i poneo bih zdravu dozu dobre volje sa sobom.

Evo samo da nadjem malko mira pa da srocim i ostatak.Juce sam 24 h bio dezuran, danas pokusavam da nadoknadim "propusteno",sutra opet 24 h u ustanovi koja mi hleb obezbedjuje ali bice.
Silent, nadam se necu morati do Sabca zbog registracije,imam zestoku nameru da ga prodam i kupim nesto drugo.(secas se da sam te pitao kako si zadvoljan s outlanderom ?- nije to bilo tako naivno pitanje !)

BTW, vezano za ronilacke "avanturice".
Mi,ovde na severu nam Backe bas i ne obilujemo sa istim.Palic je kolko-tolko dobar samo za orjentaciona ronjenja i to samo ako kompas nabijes direkt na masku.

Sticajem okolnosti imam ronilacke drugare u Pesti sa kojima se mogu uraditi
zaroni u izvoristima tople vode, u okolini .Ako sam dobro razumeo, radi se o nekoj vrsti cave divinga !!?
U nedelju sam bas dobio poziv od zajednickog prijatelja,ronjaoca takodje.
Sad ...ne znam sta da mislim o tome.Privlacno mi zvuci (adrenalina nikad dosta) samo ...Znam ja ponesto u cave divingu,DIR-u i sl. ali sertifikovani ronjaoc za pecinice Jukatana i Peste bas i nisam.( niti imam svoju ronilacku konfiguraciju za takve urone)
Navodno cekaju neku dozvolu ronjenje tamo ? A planiraju ga za novembar.
Raspitacu ce tacno o cemu se radi.( Mozda mene planiraju povesti kao logisticara za kobasice i burek ?)
Mr. You eventualno zna nesto o ovim lokacijama?
Ne verujem bas da kod Madjara mozes raditi cave diving bez potrebne dokumentacije,sertifikata i sl.( da ne kazem-po naski)
Svejedno,

Pozdrav Edgare,
kao prvo cekam i ja nastavak tvojih dozivljaja iz albanije.
Sto se tice ronjenja u budimpesti ili po pecinama u madjarskoj izgleda ovako. Do prosle godine se moglo roniti bez problema, trebao si da imas najmanje AOWD i mogao si da zaronis u pecini Molnár János i Hévíz. Ali samo do odredjene dubine i daljine. Ali izgleda da je nekom smetalo da neki zaradjuju pare, pa su u ministarstvu zabranili ronjenja po pecinama. Sad se treba traziti posebna dozvola za istrazivanje pecine, pa ako je dobijes mozes da ronis. Mda znam iz pouzdanih izvor ada u Budimpesti i Molnár János pecini moze da se roni. Ali samo rano ujutro. To znaci da se do 6,30 h mora napustiti kompleks bazena.( tu se nalazi oprema i tu se oblacimo za zaron.)
Ako nekog to zanima mogu da organizujem, ali onda ako rezervisem mesta, stvarno treba i odraditi zaron. VREDI !!!

Dubok pozdrav mr joy

Koliko ja znam, to su izvori tople vode. Sto bi znacilo da duge ,suve ,zimske mesece mozemo bar malo lakse preziveti sa jednim lepim ronilackim izletom u Madjarsku. Malo paprikasa nakon ronjenja i sve je na svom mestu.
Lepa paradica.


Nasao sam ovu semu pecinice u Hevizu.

Bilo bi zgodno da se izdogovaramo, napravimo jedna mali ronilacki karavanic

(ja vas docekam u Subotici, Mr You u Segedinu ) i napravimo jedan mali izlet sa ronjenjem.
(familly included)
Ha ?

Treba da nazovem da pitam da li se moze roniti. Sutra cu imati informaciju.

Dubok pozdrav mr joy

Evo ga jos jedan zainteresovani... Cisto da se prijavim na vreme...

U poslednje vreme, obicno volim da se pripremim pred putovanja u nepoznate predele.Interesantna mesta za videti, putevi, hoteli i prenocista,cene i sl.
Skoro da zaboravih i ronilacki centri u blizini.
A sada sam usao u zemlju koja je 40-tak godina bila u najvecoj izolaciji i svo to vreme nije spadala u grupu tzv. "prijateljskih suseda",
( ja sam zapravo u srcu Jugonostalgicar) a da nisam znao ni kako se menja albanska valuta (leke), ni kako stoje sa benzinskim pumpama, a ni kako stoje sa nama.
Noc je polako padala a asfalta na krivudavom putu preko planina je bilo ( sto bi rekao moj drug Vlada- kao gaca u pornicu ) sve manje.
Secam se da sam se tesio da mi je bar tank sa gorivom pun. Temperatura vazduha sa granicnih ( ovde stvarno mislim na drzavnu granicu ) 20-tak stepeni se polako popela na 29 C. Znaci blizu smo mora.
Gradic od nekih 30 000 stanovnika je svetlucao na obali.


Svetlucali smo i mi u kolima, bez obzira sto je put bio prasnjav. Pravac u centar,na obalu.Male radnjice pored puta su radile i ako je bila nedelja uvece.Ovo je vec izgledalo turisticki !
Jedan za drugim su se redjali hoteli.Nesto i nismo bili razpolozeni za biranje pa smo stali kod drugog ili treceg po redu.
Od spolja i od gore izgleda ovako


recepcija ovako


a sobe ovako




Ne znam da li ste vi iznenadjeni, mi jesmo bili !

Kontakt sa vlasnikom (ili predstavnikom istog) je od prvog trenutka bio lagan i veoma prijatan.Cak smo i njegovu zenu upoznali i na njenu molbu ucili kako se na srpskom kaze -hvala.
Mislim da ovo govori dovoljno o odnosu prema turistima,ili turistima iz Srbije.
Ujutru smo popili kafu na terasi hotela, raspitali se o plazi i kolima otisli do nje.
Posle ovoga


je usledio ovo



Ne znam da li ste vi iznenadjeni, mi jesmo bili !
Temperatura vode je 28-29 C
Dok smo se strmim putem spustali na plazu, paznju nam nije privukao beli kombi parkiran na istoj. Ali na par metara udaljenosti vec jeste.
Poljske registracije-pa dobro,dosli i Poljaci da se okupaju. Umesto da prokomentarise prvo plazu, Jelena je ne bas tiho rekla:
"Ej, imaju opremu u kombiju !"

Dobri neki ljudi Poljaci ! A znaju i kada da budu gde !
Martin cmas M2 i jos jedan Poljak i jos jedna Poljakinja. 10 l puna boca im visak u kombiju. Jelena je shvatila iz prve koliko je sati. A ja ?
Ja sam bio spreman da se pretvorim u 100 % Leh Valensu ili bar njegovog strica.
Nesto kao brifing na plazi i zaronili smo.
Poljaci,dobri neki ljudi.






Sam zaron,manje vise kao svaki drugi na Jadranu. Priznajem da jos nisam ronio u sorty-ju sa 10 L bocom u moru i jos se opremio brze nego sto je i Jelena mislila( ovo znaci stvarno brzo),
E zbog ovoga je moja plovnost bila bas plovna. Ionako smo se batrgali po dnu ,kontra jakoj struji, sve pokusavajuci da se udaljimo sto dalje od obale. Kada smo presli
polja trave najzad sam nasao kamencinu koju sam smestio na junacke grudi. Taman koliko je nedostajalo.
Plovnost izvrsna a Poljak, dobri covek,moj budy, ni makac od mene. Posle par minuta shvatim da je shvatio pa se i on opustio malo.
Zamislite kako bih se osecao da na krajnjem jugu Albanije ,pred Poljacima osramotim domace ronilastvo . Shvatise Poljaci da bas i nekada nismo idealni ali smo bar snalazljivi.
Na moju srecu sam tokom urona spazio jednu murinicu,kako ne mrda u svojoj rupi.Ponosno sam okupio Poljake i Poljakinju.
E sada su se definitivno i oni uverili da to sto mi (odnedavno) nemamo more, jos ne znaci da ........
Uostalom ,pa ni Poljaci nisu morski narod.
Zaron od nekih 40- minuta i dvadesetak metara.Sasvim Jadranski,osim temperature i nesto bolje vidljivosti kada smo se udaljili od obale.
Izlazak na pescanu plazu sa velikim talasima pod punom ratnom opremom.Skinuo sam peraja i pustio da me talas uspravno, na nogama,iznese do plicaka.
Poljaci nisu skidali peraja sve do plicaka,ne znam zasto ?!
Na obali tokom, raspremanja su mi rekli da imaju svoju roničacku bazu u hotelu " Maestral" a da su odseli u hotelu "Star"
Uron mi nisu naplatili ( kazem lepo da su dobri ljudi) i da su voljni za svaki kontakt i buducu saradnju sa nama.
Standardna cena po uronu je nekih 18 eura a mislim da daju i neki popust na kolicinu.
Negde veoma blizu luke postoji potonuli brod, iz Drugog svetskog rata,bez istorijskog znacaja.Planirali su zaron na njega tek za koji dan,tako da to za mene nije bilo interesantno
Stici do juga Albanije kolima je dokazano moguce ali pomalo naporno.Najbrze i najelegantnije je avionom za Krf ,pa brodom koji ide dva puta dnevno sa Sarandu.
Udaljenost je nesto manje od 10 km.
Ovo je link za Poljski sajt

www.albaniadive.com

O cenama ? , pa ovako. Verujem da smo bili u jednom od skupljih hotela u regiji a platili smo 40 eura za dvokrevetnu sobu, za noc. Mislim da moze i jeftinije da se nadje hotel a bude veoma ,veoma prihvatljiv po pitanju lokacije i komfora.
Na drugoj,obliznjoj plazi ( e tu nisama nasao Poljake-ronioce ) su nam izneli iz restorana do lezaljke pod suncobranom : jednu pizzu ( oko 27 cm precnika)
jednu veliku neskafu i konzervu fante , da bi sve to zaracunali 5 eura.!!!!!!



Da cena i ne mora uvek biti srazmerna kvalitetu vam stojim svojim obrazom. Svojevremeno ( tokom studija ) sam radio dva meseca kao kuvar u Italijanskom restoranu na obali Severnog mora, bio u Italiji do sada -stvarno ne znam koliko puta i stvarno vam pisuci kazem da je pizza veoma,veoma korektna.
Uvece,po restoranima ,smo narucivali supu (ne znam ni ja zasto) koja je bila onako,osrednja,
grcku salatu ,koja je bila dobra ( ne bih zeleo da uvredim grke ) skampe (izvrsne) pohovane lignje( koji su bili dobri ali za nas ukus nedovoljno peceni)
i posto Jelena osim lignji bas i ne voli nista iz mora, jos i porciju bliske nam svinjetine. Plus za kraj bas fine tulumbe, plus alkohol nix pice /jednom je bilo i alkohol yes/
I sve ovo za nekih 25 eura. I to u skupljem restoranu , sa terasom iznad mora.

Nakon tri noci provedenih u Sarandi ,na krajnjem jugu Albanije bilo je vec vreme da se krene kuci.
A da, zaboravio sam jos da napisem da smo bili veoma brizni te ostatak porodice nismo obavestili da idemo za Albaniju. Stvarno je razlog bio to sto nismo hteli da se nerviraju.Ostavili smo to kao iznenadjenje kada se vratimo.
Ujutru u,tacno u 6 i 15 smo krenuli duz albanske obale sve do jedinog granicnog prelaza sa Montenegrom.Ukupno oko 290 km do tamo.
Meni je za ovo trebalo oko 8 sati neprekidne voznje.( isti ja ,sa istim vozilom, sam nocu od Subotice do Grcke stigao za 7 h)
Prva trecina puta vodi uz obalu,kroz naselja i bas krivudavo kroz planine. Uzbrdo pa na dole. Nakon jednog veceg planinskog prevoj sam osetio da mi kocnice slabije hvataju a i miris koji se osetio mi je jasno stavio do znanja da treba da ih ohladim.Brza voznja i auto tezak 2.5 tona su ucinile svoje,pa smo naparavili manju pauzu.





Nakon toga je bilo ravno sve do granice.
Prvo vece mesto,a ujedno i glavna luka u Albaniji, Valona.
Ako se ne varam odavde se Srpska Vojska otisnula na Krf, tokom l Svetskog rata.
Valona je sada grad prepun novih i lepih zgrada.



i naravno kontrasta



Iz kola sam jedino mogao da zakljucim da je more malko mutnjikavo.Prolazili smo dugo kraj peščane plaze sa lezaljkama i meni je tako izgledalo. Mozda negde pored i nije tako ali na ovoj plazi jeste. Po gradovima su uglavnom kruzni tokovi ,nesto slicno kao i u Madjarskoj.
Oznake na putevima su nazalost veoma oskudne, tako da ste malo u nedoumici nakon prolaska kroz vece raskrsnice.Ja sam se uglavnom drzao severa kao najboljeg smera za priblizavanje hometown-u.Kada izadjete iz naselja obicno nakon kilometar metara ugledate oznaku koja vas obavestava kolika je udaljenost do sledeceg grada,odnosno da ste se dobro drzali severa !
Onako na brzinu mi se Valona ucinila nesto urbanijom i mozda lepsom od sledeceg veceg grada a to je Dures ili Drac.
Kroz Drac smo brzo prosli bez i jedne slike jer je saobracaj bio prilican a ovde smo se odvajali za Tiranu pa ni suvozac nije imao prilike za slikanjem.
Tu negde (koliko se secam) smo naisli na saobracajnu nesrecu,koja se desila neposredno par kola pre nas.Obzirom da sam video kako povredjeni lezi na poljani pored puta sa par ljudi iznad sebe koji ga pokusavaju podici, nisam izdrzao da ne stanem(ovo je vec moja struka ) Izvadio sam kljuc iz kola i zamolio Jelenu da slika. Koliko god da se razumem u problematiku , na poljanu usred Albanije ne mogu bas puno da uradim.Spoljasnjih povreda nije bilo pa bar da ga ne cimaju tamo-vamo.Jedino nisam znao da odgovorim gledaocu sa strane( ovih ima bas u svakoj zemlji) kada ce stici hitna !? Jbg ,kad ne znam.

Najzad pravi auto put. Dve odvojene trake i par raskrsnica da bi uhvatili put ka Tirani.
Sada su se kilometri brze nizali a eto nas u predgradju Tirane.Ostalo je jos oko 5 km do centra, kada se skretalo ( na sever,naravno) ka Skadru. Iako smo se dogovorili pre polaska kuci da cemo u Tirani popiti kafu, i sada mi je krivo sto to nismo uradili. Isuvise sam bio svestan sporosti napredovanja i predstojecih kilometara, pa sam potpuno neopusteno odlucio da produzimo bez kafe u prestolnici.
Opterecen put (napisao sam vec da je mercedes najpopularniji automobilski brend ? barem 50 %)


do Skadra i uskoro (po kilometrazi ali ne i po vremenu-lose krpljen put ) granicni prelaz,koji nicim
ne odudara od slicnih u blizoj mi okolini.Kratko, bez cekanja.
Potvrdu o ulasku moga automobila u zemlju sam morao da prilozim.Ode mi uspomena, sreca da sam ,stvarno trazio a ne "pozajmio", iz restorana na obali, pepeljaru na kojoj se reklamira pivo iz Tirane.
Granica sa Montenegrom i ekoloskih 10 eura.


Jos samo da prodjemo kroz Podgoricu,Kolasin, B. Polje, Uzice,Bgd. ,N.S. Oko 3 ujutru sam parkirao pred zgradom. He, jos uvek sam u driver-skoj formi, iako sam se nakon izlaska iz auta ljuljao kao nakon ringispila (u Hadzicima)

Na moju zalost,za ovo pisanije mi nije ponudjen honorar od strane Albanskog ministarstva za turizam,sport i omladinu.
Samo sam opisao ovu zemlju onako kako smo je mi doziveli.Znam da je samih ronilackih opisa bilo malo,ali ni ronjanja nije bilo puno.( i sa ovim sam bio zadovoljan).Zapravo jedna stvar mi je ipak smetala svih ovih dana u Albaniji. Restorani, hoteli su im cisti,bez pardona ali ulice i putevi nisu. Smeca ima podosta tamo gde mu nije mesto. Ovo nam je jedina ozbiljna zamerka.
Naravno da im infrastuktura jos poprilicno kaska, tragove decenijske izolovanosti i unistene privrede ne mogu preskociti za par godina.Ali otvorenost i gostoljubivost ovih ljudi nije dolazila u pitanje.
Pa, ni slike o cuvenim bunkerima, e naravno da nece moci



iznad plaze mogu da sluze i za



ili u nesto savremenijoj obradi



Ako ste izdrzali do kraja ,hvala vam a sebi zelim da nakon predstojece nam grejne sezone,pa jos malko posle, budem u situaciji da vas ponovo prigusim slicnom ronilacko-turistickom brosurom.

Edgare,

Nista drugo do svaka cast.

Vec mi se vrzma po glavi Albanija kao destinacija za odmor.

Ja radim u turizmu i bio sam u Pogradecu, malom gradicu na obali Ohridskog jezera (10 km od granicnog prelaza kod Sv. Nauma) i mogu da ti potvrdim da su hoteli fenomenalni, ljudi jako ljubazni a ulice prljave.

Hvala na ovako iscrpnom izvestaju.


Pozdrav

P.S. Ne ljuti se sto sam izvrsio izmenu na postu ali ne teksta vec linka za sliku.

Ekstra, za ne poverovati!
Hvala na informacijama.

Svaka cast na izvestaju. I mi se vec poslednje 2-3 godine spremamo da odemo do Albanije na
ronjenje. Pre svega nas zanima mnostvo potopljenih olupina. Organizacioni problemi nam do sada
nisu dozvolili da ovo ostvarimo (pitanje dozvola za ronjenje i pre svega za plovidbu!).
Inace i mi smo u maju ove godine bili u Podgradecu. Nismo ronili jer je ohridsko jezero (podvodni deo) isti kao i makedonski. Postojao je odredjeni strah i bili smo malo skepticni,
medjutim lepo smo se proveli i u buducnosti planiramo ronjenje tamo.

Vise mozete procitati ovde

http://www.triton-ast.rs/ekskurzije13.htm

Edgar ::Ovogodisnja ronilacka sezona mi je pocela jos u aprilu, cetvorodnevnim odlaskom za Pulu, uronima u tada jos hladnjikavom Jadranu. Dobri covek,Uco (iz B.Luke) ce se setiti kako smo mu u povratku ,na auto-putu,dobacili iz naseg kombija u njegov,kutiju cigareta.

Auh ! Nikako se odužiti za tu kutiju cigareta , a ideja o ronjenju u Mađarskoj mi je super , pa eto ...
Ja ću obezbjediti dekompresionu tečnost u dovoljnim količinama i kutiju cigareta, a vi meni mađarsku vizu i možemo na ronjenje !

Kutiju cigareta (jedna ) ??

Od nove godine bi trebali ukinuti vize,tako da smo mi ispunili nas deo.Tebi je samo ostali da pristignes sa obecanjima.
Za ADMIN- ako ce jos biti postova vezanih za dogovor i odlazak u Madj. (a nadam se da ce biti),
mozda da se otvori nova tema ,pod exkurzije ili sl.

Informacije o ronjenju u madjarskoj, na forumu "Ronjenje"

Dubok pozdrav mr joy

Fenomenalan izvestaj.Razbijeno puno tabu-a bar u mojoj glavi o mracnoj Albaniji...Izvanredan dozivljaj Edgar i moram priznati uneo si dozu ljubomore u meni.Prelepo iskustvo izvanredno preneseno drugima

@ Edgare, svaka cast i hvala ti sto si sa nama podelio svoje iskustvo.

Odlican izvestaj, kao da sam bio tamo. HVALA!