Koliki je Vaš S.A.C. rate?

Verovatno vecina ronilacke populacije zna za izraz 'Surface Air Consumption Rate' ili ti potrosnja vazduha na povrsini.

Ovo je jako bitan ulazni parametar kad se prave bilo kakvi proracuni koliko gasa treba poneti na odredjeni zaron.
U principu mnogo fizioloskih faktora utice na njega kao na primer: pol, uzrast, telesna masa, odnos misica i masnih naslaga, nivo bazicnog metabolizma, psiho-fizicka kondicija, nivo srcanog pulsa u stanju mirovanja, itd...
Pored fizioloskih faktora uticu i drugi objektivni faktori u toku samog zarona kao na primer: temparatura vode odnosno termalna protekcija ronioca, kolicina opreme koju nosi, konfiguracija opreme (da li je sve strim-line ili creva vise na sve strane), vrsta peraja, vrsta mesavine koju dise (na primer nitrox ili vazduh), smer struje u odnosu na smer kretanja ronioca, mentalno stanje ronioca u toku samog zarona.

Na mom licnom iskustvu sam video da ona moze da varira od nepunih 10L/min u Egiptu u toploj vodi i shorty odelu pa do cak 22L/min u takozvanim dubinskim touch-down zaronima u suvom odelu. (na primer u Ohridskom jezeru gde je velika razlika temparature vode na povrsini i na dnu). Posto dosta redovno vodim racunicu o tome i imam kompjuter koji mi daje prosecnu dubinu dosao sam do zakljucka da je moja prosecna potrosnja na nivou oko 15.5 L/min. S tom sto u bilo kakvim kalkulacijama i planiranju zarona uvek racunam sa min. 20L/min.

Takodje sam video ronioce koji trose i preko 28 L/min ali i egipatske divemastere od oko 50 kila (sa sve bocom) koji trose izmedju 7 i 8 L/min! (kao da su stalno u hibernaciji)

Takodje moje iskustvo mi govori da kad sam imao najmanje kila, bio u odlicnoj kondiciji (trcao 2 kruga na adi bez napora i vozio bicikl 100 km na dan) moj SAC rate je bio veci nego kad sam imao 10kg viska! Ovo mogu da objasnim samo ubrzanjem bazicnog metabolizma i nicim drugim!

Za ronioce pocetnike koji ne znaju da izracunaju S.A.C. RATE dacu primer kako se izracunava:

Zaron u Adi je trajao 40minuta, usli ste sa 190 bara a izasli sa 90 bara, nosili ste bocu od 15litara a prosecna dubina je bila 6 metara (ovaj podatak svi sunto kompjuteri mogu da daju odmah nakon zarona)

Znaci potrosili smo 100bara iz 15-litarske boce = 1500 litara gasa / 40 min = 37,5 litara smo trosili po minuti.
Da bi izracunali nas SAC rate ovu potrosnju delimo sa apsolutnim pritiskom vodenog stuba na 6 metara dubine 37,5 / 1.6 bara = 23,43 litra po minuti.

Evo kako to izgleda u knjizi TDI Advanced Nitrox

Potrebe za gasom

Pre nego što počnete sa bilo kakvim planiranjem, stanite i razmislite na sekund. Koliko vazduha/gasa stvarno koristite? Većina ronilaca nema pojma, osim što zna da boca traje "oko jedan sat". Ovo teško da može biti dobra informacija na kojoj ćemo bazirati plan! Ajde da krenemo iz početka.
Na Advanced Nitrox nivou, ronioci treba da definišu svoj dijapazon brzine disanja jer brzina nije ista pri odmoru i teškim naporima. U stvari, skorašnji TDI testovi pokazali su da težak rad povećava potro-šnju vazduha, ne tri puta, čak ne ni 5 puta količinu koju troši pri mirovanju. Pokazalo se da pri velikim naporima ronilac koristi vazduha 8 do 12 puta više u odnosu na potrošnju u stanju mirovanja!
Napravite SAC (Surface Air Consumption) - potrošnja vazduha na površini test potrošnje, takođe poznat kao RMV (Respiratory Minute Volume) ili količina disanja u minuti.
Postoji dosta tehnika za određivanje potrošnje gasa pri ronjenju. Zaron treba ostaviti po strani da bi se uradio ovaj "polu naučni test" tako da se mogu sakupiti dobre informacije. Za one od vas koji imaju ronilačke kompjutere koji pokazuju pritisak gasa tokom ronjenja, a ne samo na početku i na kraju ronjenja, posao će biti mnogo lakši.
Koji su neophodni elementi za određivanje vaše SAC potrošnje?
Prvo, morate da imate načina da izmerite pritisak u bocama. Iako se merač pritiska sa skazaljkom može koristiti, nije baš najprecizniji. Stoga preporučujemo da pozajmite digitalni za ovu vežbu.
Drugo, kontrolisana sredina za ronjenje može biti od koristi za lakše obavljanje potrebnih merenja, pogotovo za ispisivanje podataka na ploči. Jezero, kamenolom ili deo sa mirnom vodom su sve dobri izbori. Ne brinite se oko nalaženja mesta sa strujama, mi ćemo ga naći za vas!
Sledeće, oprema treba da vam je podešena isto kao i kada ronite. Isto je i sa zaštitnom odećom, ako obično nosite suvo odelo, nosite ga i za ovu vežbu. Dalje, kolika vam je zapremina i kapacitet boce? Morate da znate neke stvari o svojim bocama, njihovu zapreminu, pritisak punjenja i kapacitet.
Odredite prvo kapacitet boca. Ako imate aluminijumsku ili standardnu čeličnu 12-litarsku bocu, verovatno ima nominalni pritisak punjenja od 232 bar-a. Realno, verovatno ćete imati oko 200 bar-a. U svakom slu-čaju ova dva parametra su vam dovoljna da uz donju formulu izračunate kapacitet.
ZAPREMINA BOCE x PRITISAK PUNJENJA = KAPACITET
Prostom računicom uvek dobijamo željeni rezultat, to jest uvek ćemo znati koliko gasa u svakom momentu tačno imamo, kao i koliko smo potrošili, u ovom slučaju ronjenje počinjemo sa 2.400 litara gasa.
Uz navedene vrednosti, ovo znači da ako trošite 10 bar-a gasa iz boce, potrošili ste 120 litara gasa
OK, sada znamo svoje boce.
Sa dobrim tajmerom ronjenja ili ronilačkim satom koji pokazuje sekunde, uđite u vodu i opustite se na konstantnoj dubini. Odlična dubina bi bila 10 MSW! Ne postoji nikakva prednost ako ovo radimo na većoj dubini, osim ako to zahteva vaše mesto ronjenja. Morate sačekati oko 5 minuta da se temperatura boce smiri. Kada su se pojavili prvi integrisani ronilački kompjuteri, mnogi su se ronioci uplašili svoje visoke potrošnje gasa koja bi se očitala po ulasku u vodu. Potrošnja bi se stabilizovala posle 5 minuta,pa je postalo jasno da se boca "hladila". Kada ste se smestili i odmorili zapišite vreme i pritisak u boci i nastavite da gledate ribe kako prolaze... Radite ovo neko vreme, a najmanje 5 minuta. Na kraju opet upišite vreme i pritisak u boci. Ne bi bilo loše da se napiše i dubina! Naposletku niste ni imali šta da radite poslednjih 5 minuta. Opet, još jedan slučaj gde je digitalni merač pritiska od koristi.
Sledeće, izaberite pravac koji će vam omogućiti da plivate na istoj dubini. Obavezno napišite dubinu. Ako nemate uslova za odabir dobrog pravca možete se jednostavno pridržavati za stenu ili platfo-rmu. Opet, zapišite vreme i pritisak u boci i počnite da radite perajima lagano do umereno, kao kada idete u razgledanje pod vodom. Nastavite tako narednih 5 minuta ali pazite da dubina ostane ista. Na kraju opet zapišite vreme i pritisak u boci.
Konačno, nađite platformu, veliku stenu ili olupinu potonulog broda, nešto što će vam omogućiti da se pridržite i oslonite se bez povređivanja ruku. Zapišite dubinu, vreme i početni pritisak u boci... držite se, uzmite vazduh i počnite da udarate kao ludi. Sigurno tim tempom nećete moći dugo da izdržite ali pokušajte da izdržite dovoljno dugo da bi se to pokazalo na regulatoru. Dva minuta će vam se činiti kao večnost ali izdržite. Zapišite vreme i pritisak u boci i opustite se dok vam se disanje ne unormali! Ovo je otprilike vreme kada većina ronilaca odluči da krene u teretanu.
Sada imamo tri seta važnih informacija, kao na primer:
Odmor 10 Metara Umereno 10 Metara Jako 10 Metara
5 minuta 5 minuta 2 minuta
start 180 bara 165 bara 140 bara kraj 165 bara 140 bara 90 bara
Totalni bari iskorišćeni za svaki segment:
15 bara 25 bara 50 bara
Interesantno! Sada pomnoži svaki sa zapreminom boce od 12 litara.
15 bara x 12 litara 25 bara x 12 litara 50 bara x 12 litara
180 litara 300 litara 600 litara
Sada, podelimo brojem minuta u svakom segmentu:
180 litara / 5 300 litara / 5 600 litara / 2
36 litara / min 60 litara / min 300 litara / min
Konačno, podelimo litre u minuti sa apsolutnim pritiskom za svaki segment da bi dobili potrošnju u litrima na površini:
10 metara = 2 ATA 10 metara = 2 ATA 10 metara = 2 ATA
36 litara / 2 ATA 60 litara / 2 ATA 300 litara / 2 ATA
Računica je više nego jednostavna:

18 litara 30 litara 150 litara

Značiiiii....... izgleda da naš ronilac nije varao u segmentu velikog napora! U ovom slučaju ronilac može odrediti potrošnju gasa:
Odmaranje Normanlno plivanje Ekstremno
18 L / min 30 L / min 150 L / min
S vremena na vreme ronilac može poželeti da ovo ponovi. Zapamtite da ovi rezultati nisu nepobitni, oni zavise od mnoštva faktora. Oni će se razlikovati od dana do dana, ronjenja do ronjenja, ali daju roniocu oslonac za planiranje ronjenja. Veoma važan oslonac.

Posto je copy/paste varijanta, malo se prelom poremetio, ali nadam se da cete shvatiti

.

Naravno

To sto si napisao je u principu jedan od najtacnijih metoda da odredis potrosnju.

E sad u svakom slucaju taj treci podatak je po meni samo statisticki, jer koja to
situacija treba da se desi da neko pertla perajima ko sumanut osim ako ga mozda ne juri velika bela...
Mislim na osnovu njega nema smisla planirati bilo kakav zaron. Mozda osim ronjenja u brzoj reci.

Slazem se, ali je i naglaseno da je to pri extremnom naporu, u svakom slucaju ljudi trebaju da znaju sta moze da se desi, a znas i sam kako pada kazaljka na velikim dubinama ako se cak i malo zadises, ja sam experimentisao, probao sam sve sto je moglo da mi padne na pamet, na 80 metara spicis 50 bara u dvanestici za minut ako probas da se naprezes, plus sto pocne da ti se vrti sve okolo tebe, pada kazaljka kao da ti je boca busna.

skylab ::
Takodje moje iskustvo mi govori da kad sam imao najmanje kila, bio u odlicnoj kondiciji (trcao 2 kruga na adi bez napora i vozio bicikl 100 km na dan) moj SAC rate je bio veci nego kad sam imao 10kg viska! Ovo mogu da objasnim samo ubrzanjem bazicnog metabolizma i nicim drugim!

Interesantno, i ja imam slicna iskustva. Kad sam u top aerobnoj kondiciji potrosnja mi nije nista manja od potrosnje kad sam u top anaerobnoj kondiciji (snaga i masa).
Sto se metabolizma tice ne bih rekao da je to u pitanju. U koiko si bio na dijeti ili malo jeo (sto mislom da je bio tvoj slucaj) metabolizam ti je bio pateticno NIZAK i samo aerobni trening (dok traje) je mogao da ga drzi na nekom kakvom takvom nivou (lako se utvrdi hormonskim panelom T3, T4, TSH). Otkucaji srca bi prilikom ronjenja trebali da ti budu nizi, a sta je sa potrosnjom .
I ja sam malo zbunjen svim tim.
Sto se tice same potrosnje, svi faktori koje ste naveli naravno uticu. Hteo bih da dodam da recimo u pecinama uvek trosim znatno vise gasa iz prostog razloga sto su faze gde si stacionaran i izbalansiran jako retke. Imas mnogo pokreta, provlacenja kompenzovanja plovnosti plucima tako da prakticno nigde ne ronis na "ler". U Mlavi recimo u delu pecine gde je pecina sirom "otvorena" od 45-72m potrosnja mi je cak manja nego u otvorenoj vodi (mir, mrak i tisina ) dok u drugim malim i uskim pecinama potrosnja znatno skace.
Teorijiski naravno, sto vece telo = visa potrosnja .

Da samo teoriski jer onda bi ti i ja trebao da imamo znatno vecu potrosnju od na primer neke devojke od 60 kila, a i iz iskustva znas da to nikad nije bio slucaj. Cak je cesto bilo obrunuto. To mi isto nije jasno...

Malo smo opusteniji

Ima jos jedna bitna stvar, koliko god se trudio i mislio da si opusten, ukoliko ti je paznja usmerena na nesto i nisi sto posto opusten potrosnja raste, sama ta napetost, koliko god ti mislis da si smiren uzima delimicno svoj danak, recimo kada ronim sam, koliko god da sam navikao, ipak potrosim vise nego u paru, jednostavno organizam je pod vecim stresom, sto se otkucaja srca i ritma disanja tice, meni se ispod 50 to toliko smiri da prosto ponekad pomislim da li sam normalan, ko kompjuter kad udje u hibernaciju.

A ja bas imam najvecu potrosnju kad nekog vodim sa sobom jos ako moram da non-stop brinem o njemu ode boca ko od sale...

E ja takve ne vodim na duboki zaron, za njih je rezervisan plicak, tu mogu da srcem bocu tri dana, pa makar dubio na glavi.

Salu na stranu. Evo malo moje statistike pa razmislite.
Telesna masa 102-108kg u (zavisnosti od faze treninga)
mokro odelo, 15L nocni zaron 10-12L/min
mokro odelo 15L prosek oko 14-16L/min
suvo odelo, 2x12 ili 15 otvorena voda 15-18l/min, max 20L (obuka i do 22!)
suvo odelo, 2x12 ili 15 1-3 stage boce motalice itd (pecina) min. 18l cesce >20l!
Komparacije radi OWD kursisti (mokro odelo 10 ili 15L boca) 20-30L! (kod nas)
Kursisti prvi zaroni sa DIR konfig. (dvoboc, wing, suvo odelo) >22L!

Ovo je neka moja statistika. Preporucio bi svakome da vodi svoj logbook, belezi potrosnu i pise napomene (oprema, vrsta zarona, dogadjaji) kako bi napravili licnu statistiku. Bez toga se zaron NE MOZE USPESNO PLANIRATI

Kad smo vec kod toga, uvalio mi drugar juce nekog Rusa na zaronu, kaze mi dobar je, ne moras puno da pazis na njega, a on mucenik samo ide i skljoca nekim idiotom, posisao bocu za 25 minuta, a bili smo u rasponu 15-20 metara, izasao sav srecan, ja mu pokazao par ribica, a on ne moze da se nacudi sta je sve video, sit se naronio za 30 Evra Samo mi ukenjao zaron.

pa nije ni tebi lako

Mirko kakav si sa potrosnjom u Habitatu na 9m, s obzirom da sedis na suvom pretpostavljam da je manja nego da si u vodi na 9m?

Vidi, nije da se mi hvalimo da smo najbolji, ali ti kada bi video sta rade ovde i kako rone Rusi i Englezi, mislio bi da je skrivena kamera, ja jos nisam kod nas video nikoga ko je ni na kilometar blizu od tih gluposti i neznanja, danas je jedan stukao flasu vodke i krenuo sa Arapinom na intro, ne zna se ko je veci majmun, ja ne znam kako je uopste presao put od klupe do merdevina koliko se klatio, da nisam skinuo sve sa sebe usao bi u vodu samo da to vidim, ceo nas brod je gledao i smejao se (bili smo vezani uz njih) A pracakanje i mlataranje pod vodom je posebno poglavlje, da krenem da ga pisem prevazisao bi ona najobilnija u OWD prirucnicima

Pa sad, da je nesto posebno manja, nije. Na dugim O2 dekompresijama telo ti je toliko zasiceno kiseonikom da i nemas posebnu potrebu da dises. Hocu da kazem da ti je potrosnja kiseonika neverovatno niska, ako ti nije hladno, recimo u moru. Potrosnja kiseonika pre svega dolazi od hladnoce (sto moze znatno da poveca opasnost do CNS napada). Trosili smo otprilike isto kao u vodi na 6m (habitat 9-10m), jedino sto u vodi zbog termike toliko dugu dekompresiju nismo u stanju da sprovedemo.

Pa mora sigurno biti manji zbog okruzenja, i SAC ti je u stvarnosti virtuelan, kada bi imao nacina da izmeris koliko normalno dises na povrsini, to bi bila smesna cifra.

Dobro to su vec teski uslovi, kada bi usao u normalnim uslovima u habitat i uporedio sa istim takvim u vodi sigurno bi moralo biti osetno

SRDJAN ::Vidi, nije da se mi hvalimo da smo najbolji, ali ti kada bi video sta rade ovde i kako rone Rusi i Englezi, mislio bi da je skrivena kamera, ja jos nisam kod nas video nikoga ko je ni na kilometar blizu od tih gluposti i neznanja, danas je jedan stukao flasu vodke i krenuo sa Arapinom na intro, ne zna se ko je veci majmun, ja ne znam kako je uopste presao put od klupe do merdevina koliko se klatio, da nisam skinuo sve sa sebe usao bi u vodu samo da to vidim, ceo nas brod je gledao i smejao se (bili smo vezani uz njih) A pracakanje i mlataranje pod vodom je posebno poglavlje, da krenem da ga pisem prevazisao bi ona najobilnija u OWD prirucnicima

Kad je pre x godina Ljuki (Aleksandar Ljustina) zavrsavao za PADI inst. u Juznoj Africi pitao sam ga kakvi su tamo "gusteri", rekao mi je:"Ti bi ih nazvao ekstremno smotanim", to je uglavom publika (kursisti) iz celog sveta.

Kazem, bili smo prilicno pothladjeni. Posle ca. 150 min u 8C i u habitatu je inicijalno vladala ta temperatura i samo se polako podizala. Da ti ne spominjem koliko smo debelo bili obuceni, a ni habitat nije najveci. Pored toga Bane i ja nismo bas sitni pa je i nasa udobnost malo "patila".

Cisto me tehnicki interesuje, jer imas u habitatu neki O2 senzor koji meri procenat kiseonika u habitatu ili dises iz regulatora? Kako eliminises CO2 iz habitata nakon upotrebe?

Zbog velike vlage se ne moze dobro analizirati, ali mislim da se penje do nekih 60-70%. CO2 ne eliminises nakom uptrebe, sta te boli k... sto ce se neko otrovati.
Salim se naravno, mora se ventilirati TOKOM upotrebe kao bi izbacio i O2 i CO2.