Disanje i autonomni nervni sistem

Sto i nije bas toliko opstepoznato je da razlicite metode disanja uticu na autonomni nervni sistem. Ne treba mesati automatski i autonomni. Mozemo disati automatski sto je pod somatskim nervnim sistemom, ali autonomni je izveden od "autonomije" sto znaci nezavisni. U svojstvu ova dva velika sistema autonomni je uvelikome nezavisan, ogromna mreza neurona, krvnih sudova i zlezda kroz telo. Medjutim, kao takav i nije bas "potpuno" nezavisan jer utice i na somatski(telesni) nervni sistem i oba podhranjuju informacije u telu u somatski sistem mozga i kicmenog stuba ( u nasem slucaju respiratornim kontrolnim centrom), i pod uticajem somatskog motornog sistema zauzvrat.
Abnormalni disajni model moze stimulisati autonomne reakcije srodne napadima panike, a lose disajne navike zabrinutost i hronicnu prestimulaciju simpatetickog nervnog sistema (fight or flight). Za razliku "tiho" disanje utice na autonomna kola koja usporavaju rad srca i smanjuju krvni pritisak, proizvode smirenost i osecaj stabilnosti.
Nasa mogucnost da kontrolisemo respiraciju svesno, daje nam pristup autonomnoj funkciji kojom se ni jedan drugi sistem u telu ne moze pohvaliti.
2:1 DISANJE
je disajna tehnika koja proizvodi blagotvorni efekat na autonomni nervni sistem (ANS). Izdisaj dvaput duzi nego udisaj. Za one u boljoj kondiciji, 6 sekundi izdisaj i 3 sekunde udisaj bi bilo optimalno, i ako ovo mozete izvesti bez stresa, vezba ce usporiti rad srca i imacete subjektivno iskustvo relaksiranosti. Vezba bi trebalo da se izvodi kroz nos ali se lako moze premodifikovati na disanje pod vodom kroz nezavisni aparatus tj na usta.
Ova veza izmedju rada srca i disanja, zove se respiratorno sinusna aritmija, ukljucuje refleksnu aktivnost iz krvnog sistema u osnovu mozga koja prouzrokuje da srce kuca sporije tokom izdisaja negoli udisaja. To je prirodna aritmija, zvana "respiratorna" zato jer se indukuje respiracijom i "sinusna" jer su receptori koji stimulisu promenu rada srca locirani u aortnim ili kartroidnim sinusima, koji su natekla povecanja u tim velikim sudovima. Ako duze izdisete nego udisete u relaksiranom stanju, usporeni efekat izdisaja ce predominirati. Ovo je odlican primer kao svesna intervencija moze proizvesti efekat koji je obicno pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.
Postoje i granice sa oba kraja 2:1 disanja.Ako recimo hodamo brzo,sa izdisajem za 2 sec i udisajem za 1 sec necemo dobiti ovu reakcoiju, ili ako idemo suvise daleko u u drugom pravcu, mnogi ljudi pokusavaju da disu samo nekoliko udisaja u minuti (8 sec za izdisaj, 4 sec za udisaj), vezba moze postati stresna i prouzrokovati ubrzani rad srca.
Zlatno pravilo bi bilo: sto udobnije to bolje.
Postoji jos jedna prakticna konsekvenca respiratorno sinusne aritmije. Decenijama su doktori empiriski znali da disanje kroz stisnute usne sa blagim otporom, deluje blagotvorno na ljude sa teskim plucnim bolestima. Sto se nije generalno shvatalo je da ova vezba, zbog duzine izdaha, usporava rad srca, smanjuje kolicinu vazduha preostalu posle isdiasja, i smanuje strah i zabrinutost. Isto se postize i u disanju u ronjenju, kroz duzinu izdisaja i neznim pritiskom abdominalnih misica i izdisajem kroz stisnute usne u "O" u isto vreme.
Ovu vezbu mozete koristiti pri svakoj vrsti ronjenja ili instruktori sa svojim studentima pre i za vreme kursa ili u svakodnevnom zivotu. Sve u cilju opsteg boljitka i prosperiteta, samospoznaje i svesnosti sebe u odosnosu na okolinu ispod i iznad vode.

Ovo je korisno i kod ronjenja na dah da se pre samog zarona smiri rad srca.

Samo da se ne pretera pa da ne bude kao sa Japancem

Da ne otvaram bezveze novu temu, pitacu ovde.

Zanima me da li pusenje (cigareta, marihuane) utice na smanjenje kapaciteta pluca?

Ja mislim da ce ti svi odgovoriti isto. DA !!! Nazalost i pored toga ima puno ronioca koji puse.

Dubok pozdrav mr joy

Sreca pa ne pusim (cisto me interesovalo), evo jedne zanimljivosti:

Pleme Bajau - na 20m i do pet minuta!

Pleme Bajau naselilo se na jugoistoku Azije i naseljavaju oblasti koje se na skelama uzdižu malo iznad površine vode, a izgrađene su na koralnim grebenima.
Ovakav morski život sa sobom vuče i tradiciju ronjenja i podvodnog ribolova, pa se tako članovi plemena od malena treniraju kako što duže da zadrži dah i roni na dubinama od preko 20 metara.
Ekipi BBC-a svoju veštinu je demonstrirao Sulbin, samo jedan od veštih ronilaca tog plemena.
Od opreme koristeći drvene podvodne naočare ručne izrade i podvodnu pušku.
S jednim dahom može da izdrži oko 5 minuta pod vodom, i to na dubinama od 20 i više metara.
U takvim uslovima puls uspori do 30 otkucaja u minuti, u telu počinje da se gomilati ugljen-dioksid, i pritisak na slezenu uzrokuje povećano izlučivanje hemoglobina što olakšava raspodelom kiseonika telom.
Sulbin, a i mnogi drugi članovi plemena, imaju problema sa sluhom ili su potpuno gluvi jer im na ekstremnim dubinama pucaju bubne opne sa obzirom da tehnika ronjenja koju generacijama uče ne uključuje izjednačavanje pritiska u ušima pri zaranjanju.
Ovo pleme je posebno i po tome što imaju izvrstan podvodni vid, duplo bolji od prosečnih ljudi. Njihovi su očni mišići prilagođeni i osnaženi podvodnom gledanju pa mogu menjati oblik sočiva i bolje da upravljaju širinom zenica.
Još jedna zanimljivost koja je zaprepastila BBC-eve reportere jeste da Sulbin ‘puši ko lokomotiva’ i tvrdi da mu to opušta pluća.

Podvodnu avanturu ovog neobičnog čoveka možete pogledati u isečku iz dokumentarca:

Buduci da sam jedan od onih sto bi dupe dali za pljugu posle zarona malo sam se zanimao oko ove teme.
Realno gledajuci, kapacitet pluca coveka iznosi oko 5 litara, ajde recimo 6 (kod ozbiljnih apneasha ide i do 10lit) posto se svi mi ronioci donekle bavimo i apneom, malo ronjamo po bazenu itd i samim time pasivnim treninzima vremenom povecavamo i zapreminu. E sad, kapacitet pluca kod pusaca i smanjivanje kapaciteta se lako moze neutralisati vezbama i aktivnim treninzima. Prilikom svakog zarona udah ne sme nikada biti izrazen do maksimuma, time se povecava plovnost, a sve to vodi daljim mogucim problemima. (pneumatoraks i dr.)
E sad, buduci da nam maksimalni kapacitet pluca nije potreban da bi ronili sa bocama cigarete unistavaju nesto mnogo bitnije.
Prilikom udaha iz cigarete u samom dimu se nalazi niz otrova, gde prednjaci ugljen monoksid. Pusenjem dovodimo do zacepljenja protoka i razmena gasova u plucima, gde se u arveolama izdvaja O2 i sprovodi u krvotok i u dalji nervni sistem. Zacepljenjem puteva i otezavanjem rada arveola i difuzije gasova, kiseonik mnogo sporije prolazi i samim time dolazi do brzeg zasicenja organizma ugljen dioksidom. Sto se manifestuje kao prebrzi zamor, ubrzano disanje, zatim podhladjivanje i na kraju, kraci zaroni i nezadovoljstvo.
Drugom recju, ako pusite, neophodna je dobra kondicija da bi zaron bio lepsi i ugodniji, a da smeta, iz licnog iskustva nisam imao problema.