Kako disanje utice na autonomni nervni sistem

Sto i nije bas toliko opstepoznato je da razlicite metode disanja uticu na autonomni nervni sistem. Ne treba mesati automatski i autonomni. Mozemo disati automatski sto je pod somatskim nervnim sistemom, ali autonomni je izveden od "autonomije" sto znaci nezavisni. U svojstvu ova dva velika sistema autonomni je uvelikome nezavisan, ogromna mreza neurona, krvnih sudova i zlezda kroz telo. Medjutim, kao takav i nije bas "potpuno" nezavisan jer utice i na somatski(telesni) nervni sistem i oba podhranjuju informacije u telu u somatski sistem mozga i kicmenog stuba ( u nasem slucaju respiratornim kontrolnim centrom), i pod uticajem somatskog motornog sistema zauzvrat.
Abnormalni disajni model moze stimulisati autonomne reakcije srodne napadima panike, a lose disajne navike zabrinutost i hronicnu prestimulaciju simpatetickog nervnog sistema (fight or flight). Za razliku "tiho" disanje utice na autonomna kola koja usporavaju rad srca i smanjuju krvni pritisak, proizvode smirenost i osecaj stabilnosti.
Nasa mogucnost da kontrolisemo respiraciju svesno, daje nam pristup autonomnoj funkciji kojom se ni jedan drugi sistem u telu ne moze pohvaliti.
2:1 DISANJE
je disajna tehnika koja proizvodi blagotvorni efekat na autonomni nervni sistem (ANS). Izdisaj dvaput duzi nego udisaj. Za one u boljoj kondiciji, 6 sekundi izdisaj i 3 sekunde udisaj bi bilo optimalno, i ako ovo mozete izvesti bez stresa, vezba ce usporiti rad srca i imacete subjektivno iskustvo relaksiranosti. Vezba bi trebalo da se izvodi kroz nos ali se lako moze premodifikovati na disanje pod vodom kroz nezavisni aparatus tj na usta.
Ova veza izmedju rada srca i disanja, zove se respiratorno sinusna aritmija, ukljucuje refleksnu aktivnost iz krvnog sistema u osnovu mozga koja prouzrokuje da srce kuca sporije tokom izdisaja negoli udisaja. To je prirodna aritmija, zvana "respiratorna" zato jer se indukuje respiracijom i "sinusna" jer su receptori koji stimulisu promenu rada srca locirani u aortnim ili kartroidnim sinusima, koji su natekla povecanja u tim velikim sudovima. Ako duze izdisete nego udisete u relaksiranom stanju, usporeni efekat izdisaja ce predominirati. Ovo je odlican primer kako svesna intervencija moze proizvesti efekat koji je obicno pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.
Postoje i granice sa oba kraja 2:1 disanja.Ako recimo hodamo brzo,sa izdisajem za 2 sec i udisajem za 1 sec necemo dobiti ovu reakcoiju, ili ako idemo suvise daleko u u drugom pravcu, mnogi ljudi pokusavaju da disu samo nekoliko udisaja u minuti (8 sec za izdisaj, 4 sec za udisaj), vezba moze postati stresna i prouzrokovati ubrzani rad srca.
Zlatno pravilo bi bilo: sto udobnije to bolje.
Postoji jos jedna prakticna konsekvenca respiratorno sinusne aritmije. Decenijama su doktori empiriski znali da disanje kroz stisnute usne sa blagim otporom, deluje blagotvorno na ljude sa teskim plucnim bolestima. Sto se nije generalno shvatalo je da ova vezba, zbog duzine izdaha, usporava rad srca, smanjuje kolicinu vazduha preostalu posle isdiasja, i smanuje strah i zabrinutost. Isto se postize i u disanju u ronjenju, kroz duzinu izdisaja i neznim pritiskom abdominalnih misica i izdisajem kroz stisnute usne u "O" u isto vreme.
Ovu vezbu mozete koristiti pri svakoj vrsti ronjenja ili instruktori sa svojim studentima pre i za vreme kursa ili u svakodnevnom zivotu. Sve u cilju opsteg boljitka i prosperiteta, samospoznaje i svesnosti sebe u odosnosu na okolinu ispod i iznad vode.
Om Shanti
Prevedeno iz knjige: "Anatomy of Hatha Yoga"