Podvodni ribolov u poniranju

Kad čovek koji prvi put uzme podvodnu pušku u ruke, započinjući tako svoje početne korake sportskog podvodnog ribolovca, obično nastoji uočiti ribu s morske površine, a potom zaroniti direktno prema njoj u pokušaju da je ulovi. To su instinktivne radnje koje su isto tako radili i prvi podvodni ribolovci na Polinezijskim ostrvima, u vreme nastanka podvodnog ribolova, a rade ih još i danas. Takvim načinom hvatanja ribe u kojem se instinktivno zaranjalo prema plenu uočenom s površine nastala je i prva, a time i najstarija tehnika podvodnog ribolova - ribolov u poniranju.
Ova tehnika je, uz lov po rupama, dugo bila jedina tehnika podvodnog ribolova jer nije ni bilo potrebe da je se menja ili nadopunjuje. Ribe u svom genskom zapisu nisu imale sliku čovjeka kao prirodnog neprijatelja i lako su se dale uloviti, dok je sama tehnika lova u svojim osnovama jednostavna i relativno fizički ne zahevna (ako se to uopšte može reći za bilo koju tehniku podvodnog ribolova).
Stvari su se u međuvremenu poprilično promenile. Moderna ronilačka oprema znatno je olakšala bavljenje podvodnim ribolovom, broj ribolovaca se povećao, a ribolovna aktivnost intenzivirala. Usled učestalosti bavljenja podvodnim ribolovom riba je naučila prepoznavati čovjeka s puškom, a njeni instinkti za opstankom uvjetovali su promjenu njenog ponašanja. Riba danas, naročito u Mediteranu, ne samo da ne dopušta podvodnom ribolovcu da joj se približi direktno s površine već beži čim osjeti vibracije koje plivač proizvodi krećući se površinom što je puno ranije nego što će je ovaj uopšte ugledati.
Uz to, posledice razvoja turizma kao što su intenzivan morski promet svih vrsta plovila, hiljade kupača koji su zauzeli i najskrivenije uvale, ronilački izleti i drugo, dodatno uznemiruju ribu i čine je nervoznom pa ona pojačava obrambene reakcije ili se povlači u dubinu. Posledica svega ovoga je da je danas u Mediteranu gotovo nemoguće uloviti ribu u plitkom moru tehnikom poniranja, na način kako su to radili prvi podvodni ribolovci - jednostavnim uronom s površine te ronjenjem do ribe dok se ne uđe u koristan domet podvodne puške.
Zbog toga, tehniku poniranja sve više zamjenjuju novije tehnike - lov na čeku i lov prikradanjem i to naručito u Europi. U Americi, Australiji i Okeaniji, ova tehnika još predstavlja čest način podvodnog ribolova jer ribe ima puno više i često se lovi "u plavom" odn. na otvorenom moru gde je nemoguće primeniti druge tehnike, ali se i tamo ona primjenjuje ponešto modifikovana tj. osavremenjena.
Mladi podvodni ribolovac, dakle, ukoliko bude sledio svoje instinkte neće završiti svoj ribolov bogatim ulovom, a obećanu večeru će morati premestiti za neki drugi put. Ribolov u poniranju ipak ne treba u potpunosti otpisati. Vremenom, ova tehnika je evoluirala i prilagodila se novoj situaciji, omogućivši modernom podvodnom ribolovcu da ipak napuni svoju mrežicu za ribe. Ono što je čini privlačnom jest činjenica da ne zahtjeva zadržavanje na dnu pa se cijela akcija lova odvija relativno brzo i duboko unutar granica sigurnosti pošto je apnea kratka. Ronioc može zaroniti dublje jer ne mora trošiti kiseonik na čekanje ili prikradanje na dnu odnosno pretraživanje rupa.
Da bi, s druge strane, takva kratka akcija lova bila uspešna, podvodni ribolovac mora raspolagati vrhunskom tehnikom.
Tehnika ribolova u poniranju ima nekoliko faza: plivanje, uočavanje plena, uron, poniranje i gađanje, kao završetak cele akcije. Sve ove faze moraju biti izvedene savršeno da bi se uspeli približiti ribi.
Plivanje je osnova. Ako je ono izvedeno loše, nećemo ni imati šansu za slijedeće faze. Kao i u drugim tehnikama podvodnog ribolova (posebno u prikradanju površinom), plivanje mora biti lagano, bez buke, pljuskanja i trzaja kojima bi odaslali jasne upozoravajuće signale ribljim čulima. Brzina je zadnje što nam treba prilikom plivanja.
Lagano plivanje nam omogućava i da potpuno obratimo pozornost na pregled situacije ispod morske površine. Uočiti ribu na vrijeme, sledeća je bitna stvar. Jasno je, da je osnovni preduслов za ovo dobra vidljivost odnosno velika prozirnost mora. U mutnoj vodi, tehniku poniranja slobodno možemo odbaciti u korist neke druge, koja će više odgovarati trenutnim uslovima. Ako nas riba u plićoj vodi uoči pre nego mi nju, najčešće znači da je nećemo još dugo gledati (ako smo je uopšte i videli). Brzo će pobeći u dubinu. Jedina situacija kad će poniranje u plitkoj vodi (10-12 m) biti uspješno je kad se riba odlučila (loše) sakriti pripijajući se uz kakav kamen ili morsku travu te kad je zauzeta hranjenjem. U oba slučaja podvodni ribolovac ima vrlo malo vremena za akciju i treba delovati odmah. U dubokoj vodi stvar je kud i kamo lakša jer će naši signali s površine do ribe dolaziti oslabljeni i nedefinisani što nam daje bar kakvu takvu početnu prednost. Zbog toga se lov u poniranju primjenjuje uglavnom na većim dubinama i tu je najefikasniji. Malobrojni vrhunski podvodni ribolovci love ovom tehnikom na preko 40 pa i 50 metara dubine.
Kad smo uočili ribu određujemo taktiku prilaza i započinjemo uron. Loše izveden uron - izgubljena riba. Naglo prelamanje, pljuskanje perajama po površini i suvišni pokreti ruku ili tela inicira će signal za opasnost kod našeg plena. Najprikladnija pozicija za uron je direktno iznad ribe naročito u plitkoj vodi, ali to uvijek zavisi od situacije. Na taj način smo izvan područja delovanja riblje bočne linije koja je njen najjači senzor, a također nismo u direktnom vidokrugu ribljih očiju. Riba ne dobija jasne signale i ne može se odlučiti za svoj sledeći potez, a kad smo već blizu nje ne zna na koju bi stranu pobegla (jer instinktivno bježi suprotno od dolaska opasnosti, a u ovom slučaju opasnost dolazi odozgo) što nam daje još malo dragocenog vremena za približavanje. S druge strane, riba gledana odozgo predstavlja najuži odnosno najteži cilj za gađanje.
Kad su nam peraje potpuno ispod površine završili smo uron i ako je sve bilo izvedeno dobro riba je još ispod nas. Slijedi faza približavanja odnosno poniranja prema plenu. Ova se faza može podijeliti na tri dela ili među faze.
U početnom delu savladavamo područje uzgona za što je potreban rad peraja pa je ovo faza kad emitujemo signale svuda uokolo.
U plitkoj vodi, riba će u ovoj fazi najčešće biti potpuno svesna naše prisutnosti i ostat će nam malo vremena za završetak lova. Čim smo sigurni da smo u području korisnog dometa puške treba gađati.
Zaranjajući na veće dubine ući ćemo u područje gdje prestaje delovati pozitivna plovnost ronilačkog odela i počinjemo propadati sami od sebe. To je drugi deo poniranja u kojem pokrete svodimo na minimum. Prestajemo raditi perajama i planiramo prema ribi eventualno korigirajući putanju laganim pokretima glave ili tela. Puška se drži ispružena, spremna za gađanje. Prvo pravilo poniranja jest da se odvija što je sporije moguće. Na taj način šaljemo slabe vibracije koje riba ne prepoznaje kao opasnost. Budući da povećanjem dubine dobijamo na brzini potrebno je kočiti kako bi poniranje i dalje bilo lagano. Kočenje počinje čim se osjeti povećanje brzine (jer bi kasnije moglo biti neučinkovito), a vrši se tako da se noge lagano rašire, a peraje postave paralelno s površinom i tako poput padobrana usporavaju naš pad.
Ovisno o položaju ribe i o tome da li se kreće ili stoji u mestu, poniranje će biti direktno prema ribi ili će putanja biti pomaknuta kako bi riba dobila dojam da nismo zainteresirani za nju ili ju ne vidimo. Ako nam teren to dopusti možemo tokom poniranja zaokrenuti iza kakve visoke stene koristeći je kao zaklon, te se pojaviti s druge strane iznenadivši ribu koja je prestala primati naše vibracije.
Završni deo poniranja predstavlja sam prilazak ribi na domet podvodne puške nakon kojeg slijedi gađanje. On ne sme biti ubrzan već jednako lagan kao i prethodna faza poniranja. Kako su na velikim dubinama ribe znatno manje uznemirene i oprezne nego u plićaku, uz savršeno izvedeno poniranje katkad im se može približiti čak i na domet kraće puške (npr. one od 75 cm). Ipak, to će biti rijetki slučajevi, a češće ćemo biti prisiljeni gađati na krajnjem dometu dugih modela.
U završnoj fazi, učvršćujemo u zglobu, ruku kojom držimo pušku kako bi kompenzovali trzaj (obično se koriste jake puške velikog trzaja), te sledi nišanjenje i gađanje. Ključan je trenutak odapinjanja harpuna. Što smo bliže ribi, ona postaje nervoznija i ako zakasnimo samo jedan trenutak, snažan trzaj repom bit će dovoljan da celi naš trud ostane neisplaćen. S druge strane, ako gađamo prerano, moguće je da još ne budemo u dometu harpuna pa ona niti ne dođe do ribe ili je samo rani što bi bio najgori ishod. Da bi pravilno odredili trenutak odapinjanja potrebna je prije svega praksa odn. iskustvo koje njome stečemo. Tokom celog poniranja, riba se treba držati na oku, a posebno za vreme završnog prilaska kada pažnju usmeravamo na jedva vidljive pokrete koji će odati njeno raspoloženje. Dizanje (kostrešenje) leđne peraje, treperenje prsnih peraja, brzi pokreti očiju te "meškoljenje" ribe (kratko okretanje u mjestu, čas lijevo, čas desno) jasni su znaci nervoze i osjećanja opasnosti. Nakon što "meškoljenje" postaje sve intenzivnije, bliži se trenutak bjega.
Neke ribe lagano krenu s 2-3 slabija trzaja perajama, nakon čega slijedi eksplozivan trzaj poslije kojeg ribu više ne vidimo. Druge se pak nakon "meškoljenja" na trenutak umire kao da se žele još jednom definitivno uvjeriti u opasnost, ali već sledeći tren naglo bega. Zadnja šansa podvodnom ribolovcu za gađanje će biti lagani trzaji u prvom slučaju (ukoliko je riba u tom slučaju u dometu) odnosno onaj trenutak oklevanja, u drugom. Ipak, bolje je ne čekati zadnji čas. Kako je podvodni ribolovac najčešće iznad ribe u trenutku gađanja, neće je biti nimalo jednostavno pogoditi tim prije što će riba često biti i u odlasku.
Do sada opisana tehnika poniranja predstavlja naravno, nekakav, školski primjer. U praksi će se taktika poniranja menjati ovisno o situaciji, uslovima mora i vrsti ribe koja se lovi u tom trenutku. Svaka riblja vrsta ima sebi svojstven način ponašanja i te, na prvi pogled, male razlike mogu uticati na krajnji rezultat ribolova. Kad se lovi npr. u plavom, ima više pristupa. Nekad se ponire direktno na ribu, nekad je putanja zakrivljena tako da se put ribe i ronioca sjeku u određenoj točki na određenoj dubini, a ponekad se poniranje kombinuje s čekom u plavom tako da zapravo riba dođe ka ribolovcu.
Svakako se u obzir moraju uzeti i morske struje koje nas mogu odneti daleko od mesta koje smo ciljali. Mesto urona treba proračunati tako da nas struja nosi ka našem cilju, a ne od njega što nije lako i za to će trebati nešto prakse.
Postoje određene riblje vrste koje se lakše love poniranjem od drugih. Među njih spadaju kirnje, kavale i pelagijske ribe (gofovi, lice, palamide...), te vrste koje leže na dnu poput škrpine, kokota, pauka, raža i sl. (mada većina njih nije zanimljiva sportskim podvodnim ribolovcima). Češće se još love cipli u trenucima kad se hrane na dnu, te šarzi i njihovi rođaci, fratri i picevi. Salpe je već teže uloviti u poniranju dok najveći izazov predstavljaju zubaci, orade i brancini.
Za kraj, nešto o opremi. U lovu poniranjem koristi se oprema kao i za druge vrste podvodnog ribolova. Kako se ovom tehnikom najčešće lovi u dubini tome treba biti prilagođena i oprema - maska malog unutarašnjeg volumena, peraje velike iskoristivosti (obično se kaže "tvrđe peraje") i manja težina ronilačkih tegova. Tip ronilačkog odela pogodan za ronjenje u dubini je onaj s glatkom spoljnom stranom pošto ima manji koeficijent otpora, po mogućnosti izrađen od neoprena koji se manje komprimira na dubini. Naime, premekani neopren koji se lako stisne pod pritiskom, uzrokova će naglo ubrzanje kad se dostigne određena dubina, što može pokvariti celu akciju ako se taj moment ne predvidi, a osim toga otežava i kalkulaciju potrebne težine ronilačkih tegova.
Značajan je odabir podvodne puške. Domet, preciznost i brzina su glavne karakteristike koje mora zadovoljiti, a ukoliko lovimo veću ribu onda je tu još i snaga. Manevarske sposobnosti puške ovde nisu u prvom planu. Najčešće se odabiru dugi modeli lastikača, od metar na više. Za lov kavala, šaraga i slične ribe puške mogu biti opremljene gumama od 16 mm i lakšoim harpunom, 6-6,3 mm dok se za lov kirnji i pelagijskih vrsta upotrebljavaju teži harpuni 6,5-7 m i gumama promera 20 mm ili dva para gumama od 16 mm a također u obzir dolaze i dugi modeli vazdušnih pušaka, 100-130 cm.


Preuzeto i obradjeno sa "submania"

Uskoro i ostale tehnike

Braćo i sestre,
TAKE NOTHING BUT PICTURES, LEAVE NOTHING BUT BUBBLES, KILL NOTHING BUT TIME !!!

Uh kakva tema?!?!?!
Ovo je strogo no,no u modernom ronjenju,ipak bi kao ronioci morali da dajemo primer drugima i ko sto Dixi kaze kill nothing but time!!!!!
Nadam se da se i drugi slazu.

Braco sportski ribolov!!!

Nema toga, ne postoji sportsko i ne sportsko ubijanje ! Tema apsolutno NESPOJIVA sa ronjenjem !!!

A mogao si da jedes hobu i jastoge koje je Manda doneo na ostima

Svi to volimo. Činjenica da smo, manje ili više, svi licemeri nas spašava od toga da jedemo korenje ili da crknemo od gladi. Samo se ne slažem da to promovišemo kao legitimnu i normalnu "zabavu" tokom ronjenja. Ili još gore kao SPORTSKU DISCIPLINU !?! NIKAD!!!

Ne radi se vise o tome da li loviti ili ne. Situacija je postala toliko alarmantna po svetskim morima da se nalazimo na ivici istrebljenja podvodnog sveta.
Pogledajte samo sajtove koji se time bave i bice mnogo jasnije.
Mislim da bi trebalo otvoriti temu koja se time bavi.Ustvari postoji F&F al niko nista ne pise.
Pogledajte samo Jadran i Mediteran uopste, gotovo da nema ribe,Crveno more takodje sve manje i manje itd itd itd........

Ne moze se istrebiti lovom, problem je dinamitasa i koca, u tom grmu lezi zec

U potpunosti se slazem sa Srdjanom, jel lovom ne ubijamo mladj, kao sto je slucaj sa dinamitom, a sportsko je u tome sto jednostavno nije lako uloviti ribu harpunom, cak je lakse uloviti udicom, i u tom sto moras bidi fizicki veoma spreman.

Ubijanje je ubijanje - dinamitom, harpunom, udicom , mlađ ili ne mlađ - sve to je NESPOJIVO SA RONJENJEM .

opet osetljiva tema, nemoj te niko da se personalno vredja. svi mi jedemo ribu i to, i nece jedan harpun unistiti celu riblju populaciju niti cak jedna udica.
Ali krenite uvek od sebe, ako ja izvadim ribu, oce onda i zika i pera itd...
Mislim da sportski ribolov vise stoji uz casopise kao "lov i ribolov" a ne uz SCUBA ronjenje cak ni uz Apeu mada se je ista nastala iz date price.
Mada niko te ne sprecava da pises sta hoces. Nadam se da neces ni ti nas.
Peace!

Naravno da svako moze da pise kako misli, i to niko nikom ne moze zabraniti. Jel kako kazu 100 ljudi 100 cudi, svi smo mi razliciti tako da imamo i zazlicite stavove.
Jos jedna stvar, nikako ne podrzavam scuba ronjenje i koriscenje puske, kao i sto nalaze zakon! A dakako apnea i podvodni ribolov imaju veze jedno sa drugim.

Ma secam se jos kao klinac kad sam se dovatio prve puske, bas u tom velikom pjesku. i meni bilo zanimljivo al jos ni tada 80te nije bas bilo nesto ribe. mogu da zamisli sada.. Naravno sada kad vidim hobotnicu vidim prijatelja i samo se divim tom neverovatnom bicu (kakav samo nervni sistem ima). Sto se vise obrazujemo manje smo agresivni prema drugim bicima.
Down with the guns

He he jos nesto, kao bi se podvodni ribolovac osecao da skapira da mu se prisunjala velika bela ajkula??!!!!

Tesko je odluciti ko je u pravu. Ako gledamo sa jedne strane onda podvodni ribolovci nanose najmanje stete ribljoj populaciji u morima. Mnogo vecu stetu nanose ribari, pecarosi,zagadjenje okoline, itd.
Ako gledamo sa druge strane i ako smo protiv ubijanja onda nemojmo da jedemo ribu cak ni konzerve, nemojmo da kupujemo ronilacku opremu proizvodjaca koji proizvodi opremu za podvodni ribolov ( na pr. Mares ), itd.
Ja licno ne jedem ni morsku ni recnu ribu. Ali zato volim riblju corbu ( ni tu ne jedem meso!). Ali i riblja corba se kuva od ribljeg mesa!
Da postanem vegetarijanac?

Dubok pozdrav mr joy

milutinm :: A dakako apnea i podvodni ribolov imaju veze jedno sa drugim.

Kad kažem da je ova tvoja tema nespojiva sa ronjenjem imam na umu moralni smisao a ne tehnički. Idi u Egipat, Tursku ili Tunis pa probaj tamo da im objasniš ono za "mlađ, dinamit, udicu, harpun u poniranju" ili šta već... Mislim, to su zemlje koje milione zarađuju na ronjenju kao ozbiljnom delu turističke ponude. Ja sam ronio u tim zemljama često (a i opet ću vrlo brzo) pa znam kakav bi odgovor tamo dobio.
Želim ti da što pre odeš u Dahab i da pri izronu sretneš apneaše na treningu... Predivno...

Ima legenda od pre jedno desetak godina u dahabu kad je neki italijan izasao sa ogromnim napoleonom (mislim tesko ga je promasiti) na harpunu,
ovalili su ga od batina svi koji su se zatekli tu, zajedno sa murijom.

Saberite koliko ulove svi podvodni ribolovci zajedno, a koliko jedna omanja ribarica pa onda kazite ko je opasan za riblji fond.

PRINCIPIJELNO sam PROTIV UBIJANJA RIBE !!! Dinamitom, harpunom u poniranju, udicom, golim rukama, mrkim pogledom, telepatijom... Da li je sad dovoljno jasno o čemu, bar ja, pričam ? !!! Možda da probamo na engleskom...

Mozes da pricas i na swahilli, al neko voli da bije ribu pa to ti je

E, da, pokusavao sam dosta da objasnim lokalnom stanovnistvu da nije bas najbolje da se non stop uporno lovi riba. pogotovu nekim klincima sa harpunom (zamalo da i mene ustrele), sekao im mreze itd, al ne vredi brate.
Glupost je neunistiva

Evo jedne dinamitaske





Mi smo je posteno platili i u slast pojeli.

Ha ha ha bas sam procitao u "svet ronjenja" clanak o dinamitu??!!! vidis da se i ovde slede trendovi. moj omiljeni je C4

Jebiga, kad stomak zakrci onda se zaboravi na sve, ni nas dragi cetvoronozni prijatelj nije ostao postedjen