RAZLIKE IZMEDJU ASOCIJACIJA-PADI,CMAS,SSI...

/

Ima malih izmena od 2005, ali u principu to je to, kao sto vidite posle Advanced-a kod PADI-ja su dve praznine do Advanced-a kod SSI-a, mnogo ozbiljniji i kvalitetniji kurs, a i sistem je bolje podeljen i razlozen.

Cole 97

"SSI tabela instruktorskih kategorija i ekvivalenti PADI , CMAS i EU norme"

Postoji procedura kako ronilacka asociacija dolazi do EUF certifikata. U konkretnom slucaju Njemacka nacionalna ronilacka asocijacija koja svoje aktivnosti obavlja po Standardima CMAS, prosla je put po kom se stice Certifikat EUF. Ispunila je uslove i ima certifikat. Imaju jos neke nacionalne asociacije koje rade po standardima CMAS certifikat EUF. Na osnovu posjedovanja certifikata EUF oni na izdate diplome i brevete stavljaju EN i oznaku EUF.
Ima li na CEDIP ili SOPAS ili RSCG oznaka EUF i EN ???????? Pisalo je na diplomama RSCG da je RSCG clan CMAS-a, ali to ne odgovara istini. To je zloupotrba i falsifikat. To su elementi krivicnog djela. Neka SOPAS pokusa staviti oznaku EUF i EN, pa ces vidjeti kako ce proci.

[quote="

http

PS

Evo sta ja ima, a znam da se koristilo (nadam se da se vise ne koristi), kao test za R2, pogledas procitas i vidis da je suvisna svaka prica o standardima... a ujedno ti jasno zasto nasi ljudi test od 50 pitanja koji se ticu naravno ronjenja dozivljavaju kao prevaru i sumnju....
Nemoze sve da sta ne pa cu iz par puta...ima 173 ako se nevaram pitanja....







(Moze se koristiti za testiranje kandidata koji polažu prijemne ispite za ronilačke kurseve ‘Samostalnog ronioca’ - PROLAR; Ronilac 3 zvezde - C.M.A.S.; Breveto di 3º (grado) - FIPS; Ronilac P3 – UZOR; Master Diver - SSI; Divemaster - PADI; Master Scuba Diver - NAUI; Special Guide Diver, 4 stars)






TEST BROJ ____________________








Beograd, oktobar 2003. godine


PRE POPUNJAVANJA TESTA PAŽLJIVO PROČITAJ UPUTSTVO:
• Na postavljeno pitanje moguće je dati samo jedan odgovor, bez obzira koliko je odgovora predloženo. Zaokruži slovo ispred odgovora koji smatraš tačnim ili upisi proracune na prazna polja (izracunavaj ispod pitanja ili na poledjini lista pitanja da se vidi nacin proracuna).
• Zaokruživanje više slova ispred predloženih odgovora ili ispravljanje već zaokruženog slova, smatra se netačnim odgovorom.
• Za određivanje dekompresije, kao odgovor na pojedina pitanja, treba koristiti Buhlmann/Hahn dekompresione tablice . Ukoliko kandidat koristi neke druge dekompresione tablice, potrebno je da na proracunu upiše koje tablice koristi i iz koje ronilačke literature.
• Literature koju kandidat može koristiti za teorijsku pripremu i uspešno rešavanje završnog testa su Jeppesen , Koprivica , Gosevic …itd
• Broj bodova koje svako pitanje donosi dat je pored pitanja. Vise od 12 negativnih bodova ce se smatrati nedovoljnim za polaganje.


ZAVRŠNOM TESTU PRISTUPIO JE KANDIDAT:


_______________________________________, rođen-a _____________, u _________________,
(prezime i ime) (datum)


JMBG ______________________, sa prebivalištem/boravištem u __________________________,


ulica i broj ____________________________________________, broj telefona ______________.


Kandidat je polagao ronilački kurs za ovu kategoriju __________________________________,
(mesto)


u organizaciji ________________________________________, iz ________________


Pitanje broj: 1 ( 3 boda)
Ronjenje u apneji je:
a) Ronjenje na dah,
b) Ronjenje uz upotrebu specijalnih aparata,
c) Ronjenje bez opreme.
Pitanje broj: 2 ( 2 boda)
Definicija ronjenja glasi: ‘Ronjenje je prestanak disanja atmosferskog vazduha i silazak pod vodu na neku dubinu ili ulazak u komoru, bez ili sa disanjem životnog gasa pod pritiskom te dubine.’ Da li je u toj definiciji obuhvaćeno i ronjenje na dah, ronjenje sa kiseoničkim aparatom, boravak u hiperbaričnim komorama i ronjenje u bazenu ?
a) Jeste, osim ronjenja u bazenu,
b) Jeste, osim ronjenja na dah,
c) Jeste, u definiciji su obuhvaćeni svi naznačeni oblici ronjenja.
Pitanje broj: 3 ( 1 bod)
Svetski rekord u brzom zaronu sa promenljivim opterećenjem je postigao:
a) Italijan Umberto Pelicari u septembru 1996. godine na 131 metar,
b) Kubanac Rodrigez Francisko Fereras, zvani ‘Pipin’, 1996 godine u Kalifornijskom zalivu (San Lukas) na 133 metra,
c) Isti ‘Pipin’ u moru oko Kajmanskih ostrva početkom 1997. godine na 152,40 metra. On je, takođe, rekorder sa ‘stalnom težinom’ do 75 metara.

Pitanje broj: 4 ( 1 bod)
U praistoriji ljudi su ronili:
a) Na dah zbog razonode,
b) Na dah u potrazi za hranom,
c) Nisu ulazili u more iz straha.
Pitanje broj: 5 ( 1 bod)
Legenda iz 333. godine pre nove ere govori da je Aleksandar Veliki ‘ronio’ u staklenom zvonu:
a) Nije bilo moguće na taj način roniti u to vreme,
b) Nije ronio jer se plašio morskih zveri,
c) Verovatno da je zaista koristio stakleno zvono i princip sabijanja vazduha u zvonu prema pritisku dubine. Tokom zarona je disao sabijeni vazduh iz zvona.

Pitanje broj: 6 ( 1 bod)
Podvodni borci u starom Rimu zvali su se ‘Urinatori’
a) Iz razloga što su trpeli veliku hladnoću i obolevali od te bolesti,
b) Jer su udisali vazduh iz životinjskog meha. Količina vazduha u mehu određivala je trajanje ronjenja.
Pitanje broj: 7 ( 2 boda)
Leonardo Da Vinči je u srednjem veku, kao naučnik, dao prikaz i crteže:
a) Ronilačke bačve,
b) Ronilačkog regulatora,
c) Peraja i disalice za male dubine.
Pitanje broj: 8 ( 1 bod)
Naglom razvoju ronjenja u Novom veku uglavnom je doprinelo:
a) Uspešna ronjenja sa prvim podmornicama,
b) Razvoj nauke, tehnike i tehnologije, naročito tehnologije gume,
c) Potreba za ronjenjem u izgradnji mostova , brana i nasipa.
Pitanje broj: 9 ( 1 bod)
Engleski astronom Edmund Halej konstruisao je veliko zvono, u obliku drvene bačve, zapremine 60 kubnih stopa. Sa dva pratioca boravio je 90 minuta
a) 1919. godine na dubini od 30 m,
b) 1790. godine na dubini od 12 m,
c) 1690. godine na dubini od 17m.
Pitanje broj: 10 ( 2 boda)
August Sib je pronalazač i konstruktor:
a) Ronilačkog zvona za dubinska ronjenja,
b) Ronilačke opreme sa šlemom (tzv ‘teška ronilačka oprema’),
c) Ronilačke tablica za dekompresiju.
Pitanje broj: 11 (3 boda)
Francuski fiziolog Pol Ber u periodu od 1870. godine do 1890. godine objasnio je pojave u ronjenju vezane za:
a) Nastanak ‘kesonske’ ili dekompresione bolesti,
b) Nastanak i oblike trovanja kiseonikom.
c) Pothladjivanje ronioca pri radovima u zvonu pri izgradnji mostova

Pitanje broj: 12 ( 3 boda)
1906. goine pojavile su se ‘tablice za postepeno smanjivanje pritiska’. Njih je postavio Halden u cilju sprečavanja:
a) Nastanka barotraume,
b) Nastanka dekompresione bolesti,
c) Sprečavanja toksičnog delovanja azota pod povišenim pritiskom.
Pitanje broj: 13 (1 bod)
Prvi kiseonički aparat napravio je 1879. godine u Engleskoj:
a) Ser Robert Devis, za spašavanje iz potonulih podmornica,
b) Flus, sa regeneracijom izdahnutog gasa , kao eksperiment
c) Kusto, sa regeneracijom izdahnutog gasa za diverzante.
Pitanje broj: 14 (2 boda)
Prvi hidrostatski regulator u kome je primenjen princip hidrostatskog pritiska na rad regulatora napravili su 1865. godine:
a) Dumas i Dima, b)Pikar i Otis Baton, c)Rukejrol i Denejruz.
Pitanje broj: 15 (1 bod)
Prvi aparat za slobodno ronjenje predstavio je, u akvarijumu Trokadero u Parizu, francuz La Prier:
a) 1926. godine
b) 1976. godine.
Pitanje broj: 16 (2 boda)
Prototip regulatora ‘Kusto - Ganjan’ napravljen je i zove se:
a) 1943. godine, ‘Aqualung’,
b) 1843. godine, ‘Aqualung’,
c) 1953. godine, ‘Mistral’.
Pitanje broj: 17 (1 bod)
Švedski inžinjer Arn Seterstrom je značajno uticao na razvoj i konstrukciju aparata za dubinska ronjenja jer je 1945. godine eksperimentisao sa:
a) Mešavinom kiseonika i helijuma sa kojima se tada ronilo do 550 m,
b) Mešavinom kiseonika i vodonika sa kojima je postignuta dubina od 160 m,
c) Mešavinom kiseonika i azota sa kojima je dostignuta mala dubina.


Pitanje broj: 18 (1 bod)
Projekti ‘Silab’ I i II koji su izvedeni 1963. i 1965. godine su značajni zbog:
a) Stečenih velikih saznanja i iskustva za ronjenje u saturaciji,
b) Zbog poboljšanja uslova ronjenja na srednjim dubinama,
c) U suštini ta ronjenja su značajna samo za ronjenja u ratnim mornaricama.

Pitanje broj: 19 (3 boda)
U sastav atmosferskog vazduha procentualno ulaze gasovi:
a) Azot 78,0%, Kiseonik 21,0%, Ugljendioksid 1,0%,
b) Azot 77,5%, Kiseonik 21,9%, Ugljendioksid 0,9%,
c) Azot 78,0%, Kiseonik 20,8%, Ugljendioksid 0,03%.
Pitanje broj: 20 (3 boda)
Plemeniti ili inertni gasovi čiji procenat u vazduhu retko prelazi 1% su:
a) Vodonikperoksid, sumpordioksid i drugi,
b) Ugljendioksid, azotmonoksid, azotdioksid i drugi,
c) Vodonik, argon, neon, helijum, kripton i ksenon.
Pitanje broj: 21 (3 boda)
U sastav atmosferskog vazduha ulazi i:
a) 0,9% inertnih gasova i oko 1,03% vlage,
b) Sumpordioksid oko 0,1%,
c) Hlor oko 0,2%.
Pitanje broj: 22 (4 boda)
Ako je pritisak vazduha kao gasne smeše 1 Atmosfera, tada su parcijalni pritisci gasova koji ulaze u sastav vazduha (Daltonov zakon):
a) Azot 0,78 Atmosfere, Kiseonik 0,208 Atmosfere
b) Azot 7,8 Atmosfere, Kiseonik 2,08 Atmosfere
Pitanje broj: 23 (4 boda)

Prema formuli

parcijalni pritisak kiseonika u vazdusnoj mesavini , na 90 metara dubine, biće:
a) ______ bara

Pitanje broj: 24 (4 boda)
Bojl – Mariotov zakon definiše odnos pritiska i zapremine pri stalnoj temperaturi. Po tom zakonu:

a) Prilikom zaronjavanja, sa povećanjem pritiska smanjuje se zapremina i to proporcionalno
b) Povećava se zapremina i pritisak
c) Smanjuje se zapremina i pritisak
Pitanje broj: 25 (4 boda)
Do koje dubine je moguć zaron sa staklenim zvonom iz prve polovine 18. veka pod more i od čega zavisi dužina zarona na nekoj dubini.
a) Voda ce ući pod zvono samo do one visine na kojoj će se hidrostatički pritisak izjednačiti sa pritiskom u zvonu , dubina je ogranicena volumenom sabijenog vazduha u radnom delu zvona za komotitet ronioca . Ronioci će u njemu disati sabijeni vazduh dok se u tom vazduhu procenat kiseonika ne smanji ispod dozvoljene količine i dok postotak ugljendioksida ne postane opasan po život ronilaca.
b) Zaron u zvonu na način kao na Slici broj 1 nije moguc, jer će voda odmah ući pod zvono i ronioci će se udaviti.
c) Nema prakticnog ogranicenja dubine jer su ronioci pod zvonom zasticeni od spoljnog uticaja pritisaka jer je hidrostatski pritisak uvek jednak unutar zvona tako da nema promene volumena sabijenog vazduha dobra osobina ovog nacina je ronioci imaju veliki komotitet za izvodjenje radova i u ono vreme je to bio revolucionarni nacin teskog ronjenja , problem ugljendioksida se resavao planiranjem vremena ostanka i rezervom vazduha u buretu sistemom spojenih sudova

Slika 1
Pitanje broj: 26 (3 boda)
Na Slici broj 1 pored zvona iz prve polovine 18. veka, čija je zapremina 90 m3, sa desne strane se nalazi zatvoreno bure čija je zapremina 10 m3. Bure je crevom povezano sa zvonom kao dodatna rezerva vazduha za disanje. Zvono se nalazi na 30 metara, a bure na 35 metara dubine. Prema Bojl-Mariotovom zakonu, ako se otvori donji poklopac bureta, vazduh će ići iz zvona u bure ili obrnuto. Pri tome će se potpuno isprazniti zvono ili bure.
a) Vazduh će ići od zvona prema buretu. U tom slučaju isprazniće se zvono.
b) Vazduh će ići od bureta prema zvonu. U tom slučaju isprazniće se bure.
Pitanje broj: 27 (3 boda)

Dva ronioca žele da rone zajedno. Oni imaju dve boce od po 15 litara zapremine. Jedna boca je puna na 200 bara a druga 120 bara . Spojili su boce crevom za pretakanje . Nakon pretakanja, prema Bojl-Mariotovom zakonu i njegovoj formuli
u bocama je bilo:

a) U svakoj boci po ______ bara
Pitanje broj: 28 (4 boda)
Sa zaronjavanjem u dubinu, na ronioca deluje:
a) Sve veći pritisak koji je proporcionalan dubini zarona
b) Ne deluje pritisak do 100 metara dubine
c) Svakim metrom dubine se duplira prethodni pritisak
Pitanje broj: 29 (4 boda)
Na svakih 10 (tačnije 9,89) metara dubine u vodi pritisak se povećava:
a) Za 0,5 bara
b) Za 10,0 bara
c) Za 1,0 bara
Pitanje broj: 30 (4 boda)
Apsolutni pritisak je zbir pritisaka:
a) Zbir svih pritisaka pod vodom
b) Zbir hidrostatskog pritiska i atmosferskog pritiska
c) Zbir pritiska vode i unutrašnjeg pritiska kod ronioca


Pitanje broj: 31 (3 boda)
Ronilački dubinomer, prilikom promene dubine, pokazuje:
a) Relativni pritisak definisan u metrima dubine
b) Apsolutnu dubinu
c) Odnos dubine i pritiska
Pitanje broj: 32 (4 boda)
Prema prethodnom pitanju i tačnom odgovoru, na 75 metara dubine, apsolutni i relativni pritisak biće:
a) Apsolutni 18,5 bara, Relativni 17,5 bara
b) Apsolutni 8,5 bara, Relativni 7,5 bara
c) Apsolutni 7,5 bara, Relativni 8,5 bara
Pitanje broj: 33 (2 boda)
Zavisnost zapremine i pritiska nekog gasa od temperature tog gasa određena je gasnim zakonom:
a) Daltonovim gasnim zakonom
b) Henrijevim zakonom
c) Gej-Lisakovim zakonom
Pitanje broj: 34 (3 boda)
Ronilac je napunio ronilačku bocu od 15 litara na 200 bara. Na kraju punjenja boca se zagrejala na 40*C. Sa takvom bocom ronilac je ušao u more čija je temperatura bila 15*C. Koliki je pritisak bio u boci nakon ulaska u more, ako je prema, ___________________ zakonu, odnos pritiska i temperature (za V=const) definisan formulom:

a) Pritisak u boci cese smanjiti na _______bara
Pitanje broj: 35 (3 boda)
Prema Henrijevom zakonu, koji u fizici definiše rastvaranje nekog gasa u stalnoj zapremini pri konstantnoj temperaturi
a) Nema zavisnosti rastvaranja od promene pritiska jer je to konstanta
b) Sa povećanjem pritiska smanjuje se rastvaranje tog gasa u stalnoj zapremini
c) Sa povećanjem pritiska nekog gasa, raste rastvorljivost tog gasa u stalnoj zapremini




Pitanje broj: 36 (4 boda)
Jedan od najznačajnijih zakona fizike u ronjenju – Arhimedov zakon, glasi: ‘Svako telo potopljeno u tečnost, gubi od svoje težine onoliko koliko teži istisnuta tečnost’. Ronilac normalne telesne građe, čija je pozitivna plovnost bez odela 2 kilograma na povrsini , roni u moru na dubini od 10 metara bez odela sa aparatom u kome je montirana aluminijumska boca zapremine 10 litara sa 200 bara vazduha (tezina vazduha oko 1kg/m3). Težina prazne boce sa regulatorom je 10 kg. Kakvu će ronilac imati plovnost:
a) Na -10m ronilac će imati negativnu plovnost; ukupna težina boce je veća od njegove plovnosti
b) Na -10m ronilac će zadržati pozitivnu plovnost, obzirom da težina boce istiskuje zapreminu vode čija je težina jednaka težini boce
c) Na -10m ronilac ce imati pocetnu neutralnu plovnost jer razlike tezina preklapaju
Pitanje broj: 37 (3 boda)
Arhimedov zakon u ronjenju je bitan zbog:
a) Regulisanja količine vazduha u bocama
b) Da bi se izbeglo nošenje teške ronilačke opreme pod vodom
c) Regulisanja plovnosti ronioca i određivanja težine nekog predmeta koji treba da se izvadi iz vode
Pitanje broj: 38 (2 boda)
Pored regulisanja plovnosti, pravilnim rasporedom utega koje nosi ronilac, postiže se i bolja stabilnost ronioca. Zbog toga utege treba postaviti na telu ronioca tako:
a) Da utezi budu ispod centra plovnosti, odnosno niže od centra teže tela
b) To nije toliko važno jer se kompenzatorom plovnosti podešava stabilnost ronioca
c) Da centar teže ronioca za oko 20 cm bude niži od centra plovnosti. Ukoliko bi centar plovnosti bio niži od težišta ronioca (centra teže), ronioc bi se dizao nogama na gore.
Pitanje broj: 39 (2 boda)
Vidljivost pod vodom se smanjuje zbog:
a) Apsorpcije (upijanja) i difuzije (rasipanja) svetlosti sa porastom dubine, kao i prolaskom ili odbijanjem svetlosti kroz različite organske materije i rastvorene čestice
b) Usled povećanja gustine vode i razlike u temperaturi
Pitanje broj: 40 (2 boda)
U vodi, prilikom zaronjavanja, ronilac primećuje da sa povećanjem dubine, prividno prvo nestaju:
a) Postepeno nestaju sve boje već na 3 metra dubine
b) Prvo prividno nestaju ‘tople boje’
c) Prvo prividno nestaju ‘hladne boje’


Pitanje broj: 41 (2 boda)
Zbog prividnog nestajanja boja, na 30 metara dubine, svi predmeti i ribe su:
a) Plavi ili sivo-modro-plavi
b) Zeleni ili bledo zeleni
c) Žuti ili žuto-zeleni
Pitanje broj: 42 (3 boda)
Zbog indeksa prelamanja, svi predmeti gledani kroz ronilačku masku, izgledaju;
a) Uvećani za jednu trećinu i bliži za jednu četvrtinu
b) Umanjeni za jednu petinu i jednu polovinu bliži
Pitanje broj: 43 (2 boda)
Neprovidnost vode u reci Dunav je zbog:
a) Brzog toka reke
b) Zagađenosti reke
c) Velike količine rastvorenih čestica i odbijanja svetlosnih zraka od istih
Pitanje broj: 44 (4 boda)
Prostiranje zvuka pod vodom je:
a) Oko 76 puta brže nego u vazduhu (u vazduhu je 270-300m/sec, u vodi je oko 21000m/sec)
b) Oko 3 puta sporije (u vazduhu je 380-420m/sec, u vodi je 130-170m/sec)
c) Oko 5 puta brže (u vazduhu je 320-350 m/sec, u vodi je 1400-1500m/sec)
Pitanje broj: 45 (3 boda)
U vazdušnoj sredini čovek prima zvuk prvenstveno prostiranjem zvučnih talasa do bubnjića, a i preko koštane provodljivosti. Pod vodom je primanje zvuka prvenstveno:
a) Preko bubnjića, ali i preko drugih organa
b) Preko ‘koštane provodljivosti’ i znatno slabije preko bubne opne
c) Preko neoprena na kapuljači ronilačkog odela
Pitanje broj: 46 (2 boda)
‘Koštana provodljivost zvuka’ je:
a) Percepcija zvuka pod vodom preko kostiju skeleta
b) Percepcija zvuka pod vodom preko kostiju lobanje
c) Prijem zvuka preko posebnog slušnog aparata
Pitanje broj: 47 (3 boda)
Rashlađivanje ronioca pod vodom je mnogo veće :
a) Ako ronilac stoji u mestu
b) Ako se ronilac kreće
c) Ako se ronilac zagreva gimnastičkim vežbama
Pitanje broj: 48 (2 boda)
Koji je gas neophodan za život? Tog gasa sme da bude u vazduhu najmanje, odnosno najviše:
a) Azot 20,8% - 78%
b) Ugljen-dioksid 0,003% - 3%
c) Kiseonik 16% - 60%
Pitanje broj: 49 (4 boda)
U izdahnutom vazduhu ima:
a) Kiseonika oko 15,5% i ugljen-dioksida oko 3,75%
b) Kiseonika oko 6,5% i ugljen-dioksida oko 14,25%
Pitanje broj: 50 (2 boda)
Razmena gasova i metabolizam ljudskog organizma su nezamislivi bez rada dva sistema, i to:
a) Disanja (sistem organa za disanje) i krvotoka (srce i krvne žile)
b) Sistem skeleta i mišića
c) Mozak i nervni sistem
Pitanje broj: 51 (3 boda)
Transport kiseonika u krvi vrši se vezivanjem za:
a) Bela krvna zrnca
b) Krvne pločice – trombocite
c) Hemoglobin u eritrocitima
Pitanje broj: 52 (3 boda)
‘Mali krvotok’ je tok krvi od :
a) Srca do pluća i nazad
b) Kroz sitne kapilare pri razmeni materija
c) Venski povratni tok krvi od kapilara do srca
Pitanje broj: 53 (3 boda)
‘Veliki ili sistemski krvotok’ je tok krvi:
a) Od srca kroz arterije do najudaljenijih kapilara i od kapilara kroz vene do srca
b) Od srca do mozga i nazad
c) Od srca preko arterija do najudaljenijih kapilara

Pitanje broj: 54 (3 boda)
Na osnovu sistema krvotoka i rada srca, tok krvi kroz ljudski organizam je:
a) Krv iz leve komore radom srčanog mišića ide u sistemsku cirkulaciju (veliki krvotok), gde se krvni sudovi od većih granaju na manje arterije sve do kapilara. Nakon razmene materija, iz kapilara kroz venske sudove krv odlazi u desnu pretkomoru i desnu komoru. Iz desne komore kroz plućnu arteriju odlazi u pluća. U plućima se krv oksigeniše i plućnim venama odlazi u levu srčanu pretkomoru. Iz leve pretkomore odlazi u levu komoru, a nakon toga u sistemsku cirkulaciju kada se ciklus ponavlja.
b) Radom srčanog mišića krv ide u pluća gde se oksigenise i nakon čega nastavlja u sistemsku cirkulaciju do najsitnijih kapilara na razmenu materija od kojih mali krvotok vraća krv do srca i tako se ciklus ponavlja.
Pitanje broj: 55 (3 boda)
Na osnovu naznačenih srčanih radnji, zadatak srca je da nakon plućne oksidacije, arterijsku krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama, dostavi do ćelija u svim tkivima. Iz tkiva kroz vene se krv sa nakupljenim nečistoćama i povećanim ugljen-dioksidom, vraća u srce i pluća. U mirovanju srce se skupi određeni broj puta. U toku napornog rada više. Koliko je prosecno otkucaja srca u minuti? Kolika je prosecna količina krvi u krvotoku odraslog coveka ?
a) U mirovanju od 120 do 150, a u težem radu od 200 do 220; oko 3 litra
b) U mirovanju od 30 do 40, a u težem radu od 60 do 70; oko 4 litra
c) U mirovanju od 60 do 80, a u težem radu od 120 do 180; od 5 do 6 litara
Pitanje broj: 56 (3 boda)
Za obavljanje životne funkcije neophodni su metabolistički procesi (proizvodnja energije za rad i toplinu). Osnovni metabolistički gas bez koga se taj proces ne može odvijati je kiseonik. Ukoliko ronilac u hladnoj vodi brže pliva, za to će biti potrebno:
a) Ista kolicina kiseonika jer će se povucena krv iz masnih tkiva usled povecanog pritiska okoline na ronioca nadoknaditi razliku povecanog utroska pri radu
b) Ukoliko je rashlađivanje veće i rad naporniji, za organizam je potrebna veća energija. Tada su metabolistički procesi ubrzani i za njihov rad je potrebno više kiseonika.
c) Nema uticaja jer je organizan, kao produkt metabolizma, razvio brže izdvajanje ugljen-dioksida
Pitanje broj: 57 (3 boda)
Sistem za disanje se sastoji od:
a) Bronhija i pluća
b) Gornjih disajnih puteva (šupljine nosa i usta, grla i dušnika) i pluća sa bronhijama
c) Sinusa, usta, nosa, bronhija i pluća




Pitanje broj: 58 (3 boda)
Disanje čoveka na površini se sastoji od dve faze. U fazi udaha širenjem grudnog koša i spuštanjem dijafragme (prečage između stomačne i grudne duplje), u grudnoj duplji se stvara potpritisak, zahvaljujući kome se oba plućna krila šire. Usled širenja plućnih krila u njima se stvara potpritisak i vazduh sa atmosferskog pritiska, nešto višeg u tom slučaju, kroz nos-usta, gornje i donje disajne puteve ulazi u pluća. Nakon kratke pauze nastupa faza izdisanja, u kojoj se radom međurebarnih mišića, kao i podizanjem dijafragme, smanjuje prostor u grudnoj duplji, skupljaju se pluća i izbacuje izdahnuti vazduh kroz disajne puteve. Da li ronilac na isti način diše i pod vodom?
a) Ne. Pod vodom ronilac mora nakon dobrog vežbanja i stalnog treninga da ojača grudne mišiće, koji moraju prilikom udisaja da savladaju pritisak vode. Svešto je bolji trening, ronilac može da uspešnije diše, ali ne više od 60 metara.
b) Da. Uslov je da ronilac uvek pod vodom dobije vazduh pod pritiskom koji je jednak pritisku dubine na koju roni. Tada će u fazi udisaja vazduh iz regulatora pod pritiskom dubine na kojoj se ronilac nalazi, ulaziti u pluća sve dok se ne izjednači sa pritiskom okoline
Pitanje broj: 59 (4 boda)
Alveole su:
a) Sitne i mnogobrojne šupljine u plućima, u kojima se vrši razmena gasova
b) Šupljine u tkivima pluca u kojima se čuva kiseonik
c) Šupljine u tkivima pluca u kojima krv odstranjuje azot
Pitanje broj: 60 (3 boda)
Prilikom razmene gasova, iz pluća se u postupku:
a) Udisaja odstranjuje kiseonik
b) Izdisaja odstranjuje vazduh sa velikim procentom ugljen-dioksida
c) Izdisaja odstranjuje samo azot i ugljendioksid
Pitanje broj: 61 (3 boda)
Nakon izdaha u plućima uvek ostaje:
a) Rezidualni vazduh, oko 1500 ml
b) Izvesna količina ugljen-dioksida, oko 1500 ml
c) Izvesna količina štetnih gasova i azot, oko 200 ml
Pitanje broj: 62 (2 boda)
Hiperventilacijom pluća postiže se:
a) Delimična eliminacija rezidualnog vazduha i veća koncentracija kiseonika u krvi
b) Da se pluća što brže šire i skupljaju
c) Nema bitnog uticaja u ronjenju
Pitanje broj: 63 (4 boda)
Prosečno ronilac na površini udahne:
a) 40 litara/min bez fizičkog napora
b) 20 litara/min bez fizičkog napora
c) 100 litara/min bez fizičkog napora


Pitanje broj: 64 (3 boda)
Telesne šupljine u ljudskom organizmu su:
a) Srce i krvni sudovi
b) Unutrašnjost kostiju ljudskog skeleta
c) Pluća, uši, sinusi, želudac i creva
Pitanje broj: 65 (2 boda)
Povećanje pritiska kod zaronjavanja ronioci eliminišu u telesnim šupljinama na način:
a) Izjednačavanjem pritiska u regulatoru sa pritiskom vode
b) Izjednačavanjem pritiska u telesnoj šupljini sa pritiskom dubine
c) Izjednačavanje se vrši spontano
Pitanje broj: 66 (2 bod)
Manevar po Valsalvi je postupak:
a) Izjednačavanja pritiska srednjeg uha i pritiska dubine
b) Manevar izbegavanja pritiska u masci
c) Promena zapremine u odelu
Pitanje broj: 67 (3 boda)
Sinusi su šupljine u kostima lobanje. To su: Maksilarni sinus, Etmoidalni sinus, Sfenoidalni sinus i Frontalni sinus. Da li se u tim šupljinama tokom ronjenja menja pritisak zavisno od dubine?
a) To su male telesne šupljine i u njima se neznatno menja pritisak
b) Iako su to male telesne šupljine, u njima se menja pritisak sa promenom dubine na koju ronilac roni

Pitanje broj: 68 (1 bod)
‘MPD’ je osnovna oprema za ronjenje na dah i sastoji se od:
a) Maske, peraja i disaljke
b) Maske, dubinomera i boce
c) Maske, puške i dubinomera
Pitanje broj: 69 (1 bod)
‘LARO’ je skraćenica za:
a) Opremu podvodnih diverzanata
b) Opremu sa izdahom u vodu
c) Laku, autonomnu ronilačku opremu
Pitanje broj: 70 (1 bod)
Na engleskom jeziku skraćenica SCUBA (Self contained underwater breathing apparatus), označava:
a) Profesionalnu ronilačku opremu
b) Ronilačku opremu sa kojom se roni samo u moru
c) Samonoseći autonomni podvodni dišući aparat ili isto što i ‘autonomni ronilački aparat’


Pitanje broj: 71 (1 bod)
Prema načinu snabdevanja ronioca disajnim gasom, ronilačke aparate delimo na:
a) Opremu za ronjenje u moru, Opremu za ronjenje u komorama i Ostalu opremu
b) Autonomnu opremu - aparate koje ronilac nosi tokom ronjenja sa sobom i Vezanu ronilačku opremu sa snabdevanjem sa površine ili drugog udaljenog izvora (‘Nargile’)
Pitanje broj: 72 (2 boda)
Kod aparata otvorenog kruga disanja, jednom udahnuti vazduh nakon izdisaja se:
a) Regeneriše u aparatu b) Meša sa novim vazduhom c) Izdiše u vodu
Pitanje broj: 73 (3 boda)
Ronilački aparat otvorenog kruga disanja, sastoji se od:
a) Ronilačke maske i regulatora
b) Boce sa uprtačima i ventilima i ronilačkog regulatora
c) Boce i ronilačke maske
Pitanje broj: 74 (2 boda)
Ronilačke boce se izrađuju od sledećih materijala:
a) Uglavnom od legiranog čelika, ređe od aluminijumskih legura, a izuzetno od poliestera i nerđajućih čelika
b) Uglavnom od alumunijuma i nerđajućih čelika, a retko od plastike
Pitanje broj: 75 (4 boda)
Ronilačke boce moraju na vidnom mestu (na gornjoj kaloti ispod ventila) imati trajno utisnute sledeće podatke :
a) Fabricki broj boce, radni i probni pritisak , datum nabavke i datum atesta
b) Fabricki broj boce, datum I punjenja, vrsta materijala, datum nabavke i zemlja proizvodnje vrsta gasa i datum atesta
c) Vrsta gasa, fabrički broj boce, datum proizvodnje, radni i probni pritisak, zapremina u litrima, težina u kilogramima i datum atesta
Pitanje broj: 76 (2 boda)
‘AIR’ je oznaka na bocama koja označava:
a) Dozvoljen transport avionom
b) Firmu koja izrađuje boce
c) Internacionalna oznaka da se boca puni vazduhom
Pitanje broj: 77 (2 boda)
Šta je to radni pritisak boce i koji je odnos radnog i probnog pritiska?
a) Radni pritisak boce je fabrička norma pritiska koji se koristi da bi se ronilačka boca toplim kovanjem oblikovala
b) Radni pritisak boce je pritisak na koji se roni;ačka boca puni disajnim gasom. Probni pritisak je pritisak na kome se ronilačka boca proverava nakon izrade ili prilikom reatestiranja. Probni pritisak je proizvod radnog pritiska i broja 1,5.

Pitanje broj: 78 (4 boda)
Autonomija aparata – boce je proizvod zapremine boce i pritiska na koji se boca puni. Ronilačka boca, zapremine od 18 litara i radnog pritiska od 220 bara, ima autonomiju:
a) 3,20 m3
b) 3,96 m3
c) 4,24 m3
Pitanje broj: 79 (3 boda)
Kada se ne roni sa ronilačkom bocom, ona treba stoji :
a) U ležećem položaju, jer su zidovi boce deblji od donje i gornje kalote i eventualna vlaga u boci bi u tanjem sloju i na procentualno manjoj povrsini pravila koroziju
b) Gornja i donja kalota boce napravljene su od debljeg materijala nego zidovi boce. Ukoliko je boca postavljena uspravno, tada će se vlaga i kondenzovana tečnost sliti na dno. Korozija dna zbog, njegove debljine, biće manje opasna od korozije tanjih zidova.
Pitanje broj: 80 (2 boda)
Svi standardizovani ventili ronilačkih boca (osim ‘kuglastih’) se otvaraju, odnosno zatvaraju okretanjem točkića ventila:
a) Otvaraju se okretanjem točkića s desna na levo, a zatvaraju okretanjem točkića s leva na desno
b) Otvaraju se okretanjem točkića s leva na desno, a zatvaraju okretanjem točkića s desna na levo
Pitanje broj: 81 (3 boda)
Ventil rezerve je deo ventila ronilačke boce koji ima zadatak:
a) Da, kada se otvori, omogući roniocu da završi započeti posao na svakoj dubini
b) da opomene ronioca da je tokom ronjenja potrošio radnu zapreminu boce i da je količina vazduha u boci pri kraju. U tom slučaju, ronilac nakon ‘povlačenja šipke rezerve’ mora prekinuti ronjenje i preduzeti sve mere i radnje za bezbedan izron

Pitanje broj: 82 (3 boda)
Da li se ventil rezerve naglo zatvori kada se pritisak u boci smanji na radni pritisak rezerve?
a) Ne. Ventil rezerve postepeno (3 – 5 udaha) zatvara dovod vazduha ili drugog disajnog gasa. Na taj način ronilac biva opomenut da mora završiti to ronjenje
b) Da. Ventil rezerve ima ulogu da odmah opomene ronioca da je potrošio vazduh, a to je najbolje ako mu se prekine dovod vazduha ili drugog disajnog gasa
Pitanje broj: 83 (3 boda)
Ukoliko ventil boce nema fabrički priključen ventil rezerve, tada se mora:
a) Koristiti manometar za kontrolu pritiska u ronilačkoj boci tokom ronjenja. On je, crevom visokog pritiska, spojen sa ronilačkim regulatorom.
b) Tokom ronjenja, svakih 15 minuta, obratiti pažnja na količinu vazduha-disajnog gasa u boci, proverom tezine disanja – protoka vazduha kroz regulator


Pitanje broj: 84 (3 boda)
Ležište (priključak) ronilačkog regulatora na ventilu boce se izrađuje u sledećim oblicima:
a) U ležišta bez zatezanja sa brzim spajanjem i ležišta sa zatezanjem i proverom tokom ronjenja
b) U ležišta za nemačke regulatore i ležišta za internacionalne regulatore
c) Ležište ili priključak sa oznakom ‘INT’ (17,8 mm), za regulatore sa stremenom za pritisak do 250 bara; ležište sa oznakom ‘F’ za evropske regulatore sa stremenom (ređe se proizvodi); Ležište sa oznakom ‘DIN’. To je ležište za regulatore koji se ušrafljuju u ventil boce; Ležište sa oznakom ‘DIN 300’ za regulatore koji se ušrafljuju u ventil boce za radni pritisak do 300 bara.
Pitanje broj: 85 (2 boda)
Ronilački regulator je
a) Uredjaj koji roniocu daje disajni gas na određenoj dubini, prema toj dubini i koliko roniocu treba
b) Ventil za reduciranje disajnog gasa sa viseg na nizi pritisak pri ronjenju
c) Deo opreme teskog ronioca
Pitanje broj: 86 (4 boda)
Svi ronilački regulatori se, prema broju sastavnih delova u kojima se vrši redukcija pritiska na pritisak dubine, dele na:
a) Jednostepene, dvostepene i trostepene
b) Jednodelne, dvodelne, trodelne i višedelne
c) Jednostepeno-jednodelne, dvostepeno-dvodelne, dvostepeno-jednodelne i višestepeno-višedelne
Pitanje broj: 87 (2 boda)
Na Slici broj 2 prikazan je ronilački regulator tipa:
a) Dvostepeno-dvodelni regulator. Njegov komercijalni naziv je ‘Mistral Standard’.
b) Jednostepeno-dvodelni regulator. Njegov komercijalni naziv je ‘Mistral Standard’.
c) Jednostepeno-jednodelni regulator. Njegov komercijalni naziv je ‘Mistral Standard’.
Slika 2

Pitanje broj: 88 (3 boda)
Da li se za sve vrste ronjenja (ronjenje u moru , ronjenje na jezerima , u reci , u pecini , u muljevitim sabirnicama , ispod leda …itd) , mogu koristiti standardni ronilacki regulatori
a) Da
b) Ne

Pitanje broj: 89 (3 boda)
Prema podeli, regulator na kome je prvi stepen povezan jednim crevom sa drugim stepenom je:
a) Jednostepeno-dvodelnog tipa
b) Dvostepeno-jednodelni regulator
c) Dvostepeno-dvodelni tip regulatora
Pitanje broj: 90 (3 boda)
Prema načinu reduciranja i mehaničkom rešenju, I stepen dvostepeno-dvodelnih regulatora delimo na:
a) Otvorene i zatvorene
b) Membranske i klipne
c) Regulatore sa više izvoda i regulatore sa jednim izvodom
Pitanje broj: 91 (1 bod)
Ronilački regulatori AQUILON, SUPRA XL, MARES MR 12dfc, III CIKLON 300, CONSHELF 2 SUPREME, APEKS T 20, BEUCHAT VS 10, COLTRI C 80, MARES MR 22 Abyss , SEAC SORIUS ADJ i CYKLON 5000 su:
a) Jednostepeno-jednoodelni regulatori klipnog tipa
b) Jednostepeno-jednoodelni regulatori membranskog tipa
c) Dvostepeno-dvodelni regulatora membranskog tipa
Pitanje broj: 92 (1 bod)
Regulatori KLUB XL, MARK II, AQUALUNG XL, SPIRO 8, OCEANIC DELTA II, CRESSI FX/AC1, OCEAN C140, BEUCHAT VX 4 su:
a) Višestepeni regulatori mebranskog tipa
b) Jednostepeno-jednodelni regulatori klipnog tipa
c) Dvostepeno-dvodelni regulatori klipnog tipa
Pitanje broj: 93 (4 boda)
Prvi stepen regulatora reducira visoki pritisak iz ronilačke boce (200 – 300 bara):
a) Na pritisak okoline
b) Na radni pritisak od 5-8 bara
c) Na radni pritisak od 8 – 10 bara
Pitanje broj: 94 (3 boda)
Drugi stepen ronilačkog regulatora ima zadatak da:
a) Roniocu preda vazduh iz prvog stepena reduciran na pritisak okoline i prema zahtevu ronioca
b) Olakša disanje ronioca smanjivanjem pritiska iz I stepena na 2-4 bara
c) Pojednostavi ronilačku opremu

Pitanje broj: 95 (3 boda)
Kada ronilački regulator na jednom prvom stepenu dvostepeno-dvodelnog regulatora ima postavljena dva II stepena. Kako se zove ovaj sistem? Prema ronilačkim pravilima koje boje i dužine treba da bude MP crevo za taj II stepen? Koje boje treba da bude taj II stepen?
a) Oktopus , crevo treba da bude žute boje, II stepen crne boje. Dužina nije bitna.
b) Oktopus , crevo i regulator su žute boje. Crevo je uvek duže od standardne dužine MP creva (oko 1m).
Pitanje broj: 96 (3 boda)
Na priključak označen sa ‘MP’ na prvom stepenu ronilačkog regulatora priključićeš:
a) ‘BCD’ prsluk, ‘Oktopus’ sistem ili bilo koji drugi stepen dvostepeno-dvodelnog regulatora
b) Konzolu, kontrolni manometar ili drugi prvi stepen
c) To je oznaka za punjenje preko regulatora
Pitanje broj: 97 (3 boda)
Na priključak označen sa ‘HP’ priključićeš:
a) To je oznaka za punjenje preko regulatora
b) Konzolu ili manometar sa crevom
c) Priključak za ‘Oktopus’ sistem
Pitanje broj: 98 (1 bod)
Na MP izlaz srednjeg pritiska iz I stepena, preko odgovarajućeg MP creva (‘crevo 3/8’) se mogu postaviti i drugi delovi ronilačke opreme koji koriste taj pritisak (9 – 10 bara). Koji su to delovi opreme?
a) Punjač vazduha za podvodnu pušku; kontrolni manometar HP pritiska; podvodni telefon i drugi
b) ‘Air-gun’ (‘Vazdušna mlaznica’); ‘Suprahorn’ (‘Vazdušna truba’); i ‘Hammerhead’ (‘Vazdušni udarač’).
Pitanje broj: 99 (4 boda)
Kompenzator plovnosti, ili skraćeno ‘BC’ ili ‘BCD’, je ronilački prsluk sa komorama koje se pune vazduhom iz I stepena ronilačkog regulatora ili malih boca. Upumpavajem vazduha u komore ili kese BC-a ili ispuštanjem kroz odgovarajuće ventile, povećava se ili smanjuje ukupna plovnost ronioca na određenim dubinama. Koji fizižki zakon je primenjen kada se roni sa BC-om:?
a) Gej-Lisakov zakon
b) Bojl-Mariotov zakon
c) Arhimedov zakon
Pitanje broj: 100 (3 boda)
Prsluk za kompenzaciju plovnosti je vezan sa prvim stepenom regulatora preko inflatora. Na njemu se nalazi:
a) Priključak za patronu CO2 prema potrebi za brzo isplivavanje
b) Udisno crevo sa kontrolnom grupom
c) Priključak za dovod vazduha iz prvog stepena, ventil za ubacivanje vazduha u prsluk, ventil za ispuštanje vazduha i mali usnik za upumpavanje vazduha iz pluša ronioca
Pitanje broj: 101 (3 boda)
Inflator je uređaj kojim se komanduje BCD-om. On je sa inflatorski rebrastim crevom spojen sa kesama u BCD-u. Napajanje inflatora vazduhom vrši se sa MP crevom od I stepena ronilačkog regulatora do brzorastavljive spojke za spajanje sa inflatorom. Koje su komande na inflatoru?
a) To su delovi koji se razlikuju po bojama i ronilac mora da zapamti boje tih delova. Neposredno pre ronjenja će se upoznati sa sastavnim delovima inflatora i tokom ronjenja će se preslišavati.
b) Na svim BCD-ovima komande su standardizovane. To su: Priključak za MP crevo I stepen-inflator; Dugme za otvaranje sistema sporog (preciznog) pražnjenja BCD-a; Usnik za plućno naduvavanje BCD-a.
Pitanje broj: 102 (2 boda)
Da bi se lakše spojila i obezbedila zaptivenost, a time i sačuvao ‘O’ prsten, brzorastavljiva spojka MP creva I stepena – inflatora, se mora fiksirati na tačno određeni način. Taj način je:
a) MP crevo I stepen-inflator i brzorastavljiva spojka se spajaju sa inflatorom pre otvaranja ventila ronilačke boce i stavljanja regulatora pod pritisak. Spojka se skida sa tog sistema tek kada se ventil boce zatvori i regulator rasterti od pritiska.
b) Brzorastavljiva spojka se spaja sa inflatorom nakon otvaranja ventila boce i stavljanja regulatora pod pritisak. Skida se na kraju ronjenja kada je pritisak u boci niži od 50 bara.
Pitanje broj: 103 (3 boda)
Sa BCD-om, koji ima samo gornji ventil za ispuštanje vazduha iz kese, uvek se zaronjava na sledeći način:
a) Uvek se zaronjava ‘na noge’, pražnjenjem BCD i dobijanjem negativne plovnosti. Tek kada je ronilac potpuno pod vodom, može nastaviti zaron glavom na dole. BCD koji ima donji ventil može u određenim okolnostima omogušiti roniocu odmah zaron glavom na dole.
b) Ronilac uvek treba da roni glavom na dole da bi video dno i kontrolisao zaron. Ukoliko malo više ‘mlatara nogama na površini; to je samo trenutno, kada zaroni, mnogo lakše će se kretati pod vodom.
Pitanje broj: 104 (3 boda)
Koja je spasilačka uloga BCD?
a) Prva spasilačka uloga BCD je da lako iznese ronioca na površinu u slučaju nekog podvodnog incidenta. BCD ima ulogu da drži na površini glavu ronioca van vode.
b) BCD nema spasilačku ulogu. Na površini vode uloga BCD ne garantuje obezbeđivanje disajnih organa iznad vode.



Pitanje broj: 105 (3 boda)
Bez kojih ronilačkih instrumenata ronilac ne može roniti u moru sa LARO (SCUBA) opremom?
a) Ne može ni u kojem slučaju roniti bez dubinomera i ronilačkog časovnika. Dubinomer pokazuje roniocu dubinu ronjenja, a casovnik vreme provedeno na toj dubini. Odnos tih informacija mu određuje režim ronjenja i brzinu izrona.
b) Kada roni u moru sa ventilom ‘K’ (bez rezerve), tada mora imati manometar sa crevom. Ostale podatke o dubini i vremenu provedenom na toj dubini određuje sam prema svom iskustvu.
Pitanje broj: 106 (1 bod)
Prema načinu pokazivanja dubine, dubinomeri su podeljeni na:
a) Analogne dubinomere sa brojčanikom i digitalne sa displejom
b) Na dubinomere sa pokazivanjem do 60 m, do 80 m, do 100 m
Pitanje broj: 107 (4 boda)
Pored plave ili crne kazaljke za pokazivanje dubine na brojčaniku pojedinih dubinomera se nalazi i manja – crvena kazaljka. Šta ona pokazuje?
a) Crvena kazaljka pokazuje opasnu dubinu ronjenja sa vazduhom i tamo gde se ona zaustavi, ronilac mora prekinuti ronjenje
b) Crvena kazaljka pokazuje najveće dostignute dubine tokom ronjenja. Ona ostaje na brojki te dubine i pokazuje roniocu kada završi ronjenje na kojoj je najvećoj dubini bio. Na površini se ručno vraća na ‘nulu’.
Pitanje broj: 108 (3 boda)
Ronilačka konzola je crevom visokog pritiska (HP – 7/16’’) povezana sa I stepenom ronilačkog regulatora. Bez obzira na vrstu i broj instrumenata u sastavu konzole se uvek nalazi jedan instrument, koji je povezan tim crevom. Koji je to ronilački instrument?
a) To je dubinomer. Bez njega nema ronjenja jer je teško odrediti dubinu na kojoj se roni, bez obzira na stepen ronilačkog iskustva.
b) To je ronilački kompas. Bez njega ronilac se mo lako izgubiti orijentaciju u moru.
c) To je manometar za kontrolu pritiska u ronilačkoj boci tokom ronjenja. U konzoli manometar može biti ugrađen kao poseban instrument, a može biti u sastavu ronilačkog računara.
Pitanje broj: 109 (2 boda)
Dobar ronilački kompas pored čitljivog brojčanika (‘ruža vetrova’) treba da ima i:
a) Treba da ima jaku i elastičnu narukvicu da ne bi spao sa ruke tokom ronjenja
b) Mora imati bočno prozorče kroz koje se gleda ‘ruža vetrova’ i ugao određen kursom u stepenima. Ronilac u podvodnoj orijentaciji drži stalno poklopljen centar prozorčeta sa brojem (stepeni), a sve u visini očiju. Na taj način ima bolji pregled ispred sebe i lakše drži orijentaciju.


Pitanje broj: 110 (3 boda)
Ronilačka maska je optička naprava koja omogućava približno normalno gledanje ronioca pod vodom. Koje uslove mora da ispunjava ronilačka maska?
a) Mora da bude crne boje sa što većim staklom i od sintetičke gume koja dobro prianja uz lice ronioca
b) Ronilačka maska mora da ima sledeće karakteristike:
• Da obavezno pokriva najmanje jedan od gornjih disajnih organa-nos (mogućnost kompenzacije maske)
• Da ima sigurnosno staklo (ili stakla), koje je čvrsto uglavljeno u gumenu obrazinu, da stakla nisu podložna grebanju, da izdržavaju pritisak i da prilikom prskanja daju efekat ‘vozačkog stakla’
• Da ima što veće vidno polje, ali da time nije povećana i zapremina maske. Mora da ispunjava uslov ‘videti sopstveni pojas za tegove’
• Zapremina maske ne sme biti veća od 30 cm3. Optimalna zapremina ronilačke maske je 20 do 25 cm3.
• Da je obrazina napravljena od dovoljno elastične sintetičke gume koja fiziološki odgovara koži lica (ne izaziva alergijske reakcije)
• Da obrazina ima duplu ivicu prianjanja – zaptivanja (‘efekat NASO maske’)
• Da se preko sintetičke obrazine može stegnuti nos radi izjednačavanja pritiska
• Da ima kaoš koji se može brzo podesiti i čvrsto fiksirati

Pitanje broj: 111 (1 bod)
Prema obliku i broju stakala ronilačke maske možemo podeliti na: Maske sa jednim staklom – elipsaste i sa uvučenom formom za nos; Maske sa dodatnim prozorima. Koji model maske od pobrojanih ima najveće vidno polje?
a) Maske sa prozorima
b) Maske sa elipsastim staklom
c) Maske sa dva stakla
Pitanje broj: 112 (1 bod)
Prema načinu nošenja sva ronilačka peraja smo podelili na: Peraja sa zatvorenom petom i Peraja sa otvorenom petom ili kaišem za podešavanje. U kojem slučaju se koriste peraja sa kaišem za podešavanje:
a) Peraja sa kaišem za podešavanje su uglavnom za klubska ronjenja. U tom slučaju može više različitih ronilaca (sa različitom veličinom stopala) da ih koristi za ronjenje.
b) Koriscenjem suvih odela ili podešavanjem može da ih koristi za bosu nogu, a i kada obuče ronilačke čarape ili čizmice.
Pitanje broj: 113 (3 boda)
Brzina kretanja pod vodom sa perajima je zbir uložene snage (sile) i radne površine peraja. Koja će peraja koristiti dobro kondicinirani takmičar za postizanje veće brzine pod vodom na takmičenjima?
a) Koristiće elastična peraja jer će za njih upotrebiti manju snagu (silu) ali će moći brže raditi nogama, što će mu omogućiti vecu propulziju i brže kretanje.
b) Koristiće duga peraja koja imaju veću radnu površinu i sa vise snage ostvariti i veci ucinak .
Pitanje broj: 114 (1 bod)
Ronilačka disaljka treba da ima optimalni prečnik od:
a) 12 do 15 mm
b) 15 do 16 mm
c) 18 do 20 mm
Pitanje broj: 115 (2 boda)
Ronilačka disaljka se uglavnom koristi u podvodnom ribolovu. Zbog čega?
a) Kada ronilac diše kroz disaljku ima slobodne ruke i može brže plivati i roniti u potrazi za ribom
b) Disanje ronioca kroz disaljku je tiše i na taj način riba manje beži od podvodnog ribolovca
c) Kad diše kroz disaljku maska ronioca, a time i lice, su pod vodom. On ne mora stalno podizati glavu da bi udahnuo vazduh. Tako ima bolji pregled terena na kome vrši ribolov i manje se zamara u plivanju na površini.
Pitanje broj: 116 (3 boda)
Ronilačka disaljka je neophodan deo ronilačke opreme i kada se roni sa ronilačkim aparatima. Zbog čega i gde se ona tada nosi?
a) Ronioci često nose disaljku da kada završe ronjenje i ostave ronilački aparat u čamcu, plivanjem na površini razgledaju morsko dno ili rone na dah u potrazi za školjkama
b) Veoma često ronioci završe ronjenje dalje od obale ili čamca. Ukoliko bi plivali do tih objekata i stalno dizali glavu iz vode brzo bi se umorili, što bi uslovilo odbacivanje ronilačkog aparata. Kada imaju disaljku mnogo je lakše plivati. Telo i oprema su uglavnom ispod površine, a time je i smanjena težina opreme. Disaljka se nosi na kaišu maske, na suprotnoj strani od creva regulatora (na levoj strani lica i maske).
Pitanje broj: 117 (3 boda)
Ronilački nož ima prvenstvenu namenu kod ronjenja kao:
a) Alatka, pa tek onda odbrambeno sredstvo
b) Da se dotuče riba pogođena harpunom
c) Da se branimo od diverzanata i neprijatelja
Pitanje broj: 118 (2 boda)
Šta još mora da ima sečivo noža, zbog čega i šta mora da ima nožnica za nož (futrola)?
a) Sečivo noža mora sa jedne strane imati testeru (nazubljenje kao testera). Testera ima veću dužinu rezanja i sa njom se pod vodom mnogo lakše mogu prerezati deblji predmeti. Nožnica mora imati gumeni držač za sigurno držanje noža, ali i mogućnost da se držač noža brzo skine i nož koristi pod vodom.
b) Nož mora imati sjajnu površinu jer kada se izgubi, lakše se u traganju za njim uoči na dnu.

Pitanje broj: 119 (3 boda)
Sa kojim odelom ce doci do vece promene plovnosti u odnosu na promenu dubine , to jest koji ce ronioc biti vise negativno ili pozitivno plovan u odnosu na drugog bez pomoci BCD uz uslov da su obojica slicne gradje i neutralni na povrsini , kakvi ce biti na 30m dubine
I ronioc II ronioc
odelo 5mm neopren odelo 7mm neopren

a) laksi tezi
b) tezi laksi

Pitanje broj: 120 (3 boda)
U teoriji ronjenja postoji više podela ronilačkih odela. Koja je osnovna podela ronilačkih odela i na osnovu čega je ona izvršena?
a) Osnovna podela je izvršena na osnovu oblika odela. Prema njoj odela delimo na dvodelna i višedelna.
b) Podela je izvršena na osnovu mogućnosti da voda ulazi u odelo ili ne. Prema toj podeli sva ronilačka odela mogu biti: ‘mokra’, ‘polusuva’ i ‘suva’.
Pitanje broj: 121 (3 boda)
U čemu se sastoji izolaciona moć ‘mokrog’ ronilačkog odela i od čega se ona prave?
a) Mokra odela se izrađuju od štampanog neoprena različitih debljina (neopren je sintetička guma koja se dobija polimerizacijom aromatičnih ugljovodonika). Neopren je šupljikava materija u čijij strukturi se nalazi veliki broj zatvorenih (nepovezanih) komora ili ‘mehurića;. Izolaciona moć neoprena zavisi od njegove debljine. Što je veća debljina neoprena, njegova elastičnost je manja. Optimalna debljina neoprena koji se koristi za izradu ronilačkih odela je do 8 mm.
b) Izolaciona moć neoprena je nebitna. Elastičnost odela, a time i neoprena je mnogo bitnija. Ronilac može tada obući više odela i zaštititi telo od hladne vode.
Pitanje broj: 122 (3 boda)
Ronilačko odelo ima zaštitnu i izolacionu moć samo ako:
a) Dobro prianja uz telo ronioca i ima odgovarajuću debljinu neoprena
b) Voda može slobodno cirkulisati kroz odelo
c) Ima dovoljno debelu postavu
Pitanje broj: 123 (3 boda)
‘Suvo’ ronilačko odelo je odelo u kome se:
a) Tokom ronjenja propusta vrlo malo vode
b) U toku ronjenja gasom iz boce održava temperatura prema zahtevu ronioca
c) Tokom ronjenja odelo gasom iz boce izoluje ronioca od temperature vode

Pitanje broj: 124 (2 boda)
Ronilačko odelo ‘konstantne zapremine’ je odelo u kome:
a) Za vreme ronjenja se održava konstantna temperatura
b) Odelo čija veličina se ne menja
c) Odelo kod koga se zapremina odela tokom ronjenja u odnosu na pritisak ne menja. Ovo odelo je povezano sa prvim stepenom regulatora.
Pitanje broj: 125 (3 boda)
Na Slici broj 4 prikazan je ronilački kompresor za punjenje ronilačkih boca. Brojevima od 1 do 8 označeni su sastavni delovi:
a) 1=Postolje ili nosač kompresora; 2=Pogonski motor kompresora, 3=Agregat kompresora; 4=Usisni filter kompresora; 5,6,7=Filteri za prečišćavanje vazduha; 8=Crevo kompresora sa manometrom.
b) 1,2,3=Agregat kompresora sa postoljem; 4=Ulaz vazduha u kompresor; 5=Prvi stepen sabijanja vazduha; 6= filter kompresora; 7=isparivac kompresora; 8=Crevo kompresora sa manometrom.

Slika 3



Pitanje broj: 126 (2 boda)
Za pogon agregata kompresora instaliraju se različiti motori. Koje se vrste motora ugrađuju? Koji je pogonski motor kompresora prikazan na Slici broj 4?
a) Na Slici broj 4 prikazan je četvorotaktni dizel motor. Pored te vrste pogona mogu se ugraditi još samo elektromotori.
b) Za kompresore koji se koriste na terenu ugrađuju se motori sa unutrašnjim sagorevanjem – benzinski (četvoro ili dvotaktni) ili dizel motori odgovarajuće snage u odnosu na kompresor. Za pogon se najčešće koriste elektromotori (trofazni i ređe monofazni), odgovarajuće snage u odnosu na kompresor. Na Slici broj 4 prikazan je benzinski motor za pogon kompresora.
Pitanje broj: 127 (4 boda)
Komprimiranje vazduha u ronilačkim kompresorima vrši se stepenovanim sabijanjem vazduha ili nekog drugog disajnog gasa. Prema broju stepena u kojima se vrši postepeno sabijanje vazduha, podelili smo ih na: trostepena (manjeg kapaciteta) i četvorostepene. Koliki je radni pritisak svakog stepena kod trostepenog i četvorostepenog kompresora?
a) Kod trostepenog je: I stepen do 50 bara, II stepen do 100 bara, III stepen do 230 bara. Kod četvorostepenog: I stepen do 50 bara, II stepen do 100 bara, III stepen do 150 bara, IV stepen do 230-300 bara.
b) Kod trostepenog je: I stepen do 20 bara, II stepen do 110 bara, III stepen do 225-300 bara. Kod četvorostepenog: I stepen 3-4 bara, II stepen 16-20 bara, III stepen do 65 bara, IV stepen 225-300 bara.
Pitanje broj: 128 (3 boda)
Na Slici broj 4 brojevima 5,6 i 7 označeni su filteri kompresora. Koje funkcije imaju filteri?
a) Pod brojem 5 = separator između II i III stepena. To je filter – oceđivač vlage između ta dva stepena. Broj 6 = separator između III i IV stepena. To je filter – oceđivač vlage između ta dva stepena. Broj 7 = vazdušni filter izlaznog vazduha. To je filter za apsorpciju štetnih gasova, uljnih para i drugih štetnih primesa. Puni se aktivnim ugljem i silika-gelom.
b) Svi filteri imaju iste funkcije.
Pitanje broj: 129 (4 boda)
Kapacitet kompresora je brzina kojom kompresor puni određenu zapreminu ronilačkih boca na radni pritisak u jedinici vremena. On se predstavlja brojem litara u minuti ili kubnim metrima na čas. Koliko će minuta puniti kompresor od 200 l/min ronilačku bocu zapremine 15l koja se puni na 200 bara? Koliki je ukupni kapacitet tog kompresora u m3?
a) Puniće 20 min. Ukupni kapacitet kompresora je 4 m3.
b) Puniće 15 min. Ukupni kapacitet kompresora je 4 m3.
c) Puniće 15 min. Ukupni kapacitet kompresora je 12 m3.


Pitanje broj: 130 (3 boda)
Otvaranje i ispuštanje kondenzata iz kompresorskih oceđivača i otvaranje ventila za punjenje ronilačke boce se vrši na pritisku kondenzovnja i taloženja vlage iz vazduha. To je pritisak od:
a) 50-55 bara
b) 180-190 bara
c) 80-100 bara

Pitanje broj: 131 (3 boda)
U zavisnosti od kapaciteta kompresora iz oceđivača i filtera se mora povremeno ispuštati kondenzat. Kakav je odnos kapaciteta kompresora i intervala ispuštanja kondenzata iz oceđivača i filtera?
a) Što je manji kapacitet ompresora, a po ličnom iskustvu kompresoriste, mora se svakih 30 minuta prazniti završni filter.
b) Oceđivač i filteri kod kompresora velikog kapaciteta ( 8-12 m3) moraju se češće prazniti. U praksi oceđivači i filteri se prazne svakih 15 minuta.
Pitanje broj: 132 (4 boda)
Pre postavljanja i puštanja u rad (punjenja boca), usisna korpa za vazduh sa usisnim filterom se mora postaviti:
a) Iznad kompresora najmanje dva metra u visinu i ukoliko je pogonski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, van prostorije ili se izduvni lonac mora usmeriti niz vetar (usisno crevo i korpa uz vetar)
b) Mora se češće vršiti proveravanje filtera i kompresora, kao i kontrola vazduha iz ronilačkih boca a usisno crevo se obavezno postavlja niz vetar najmanje dva metra u visinu
Pitanje broj: 133 (3 boda)
Punjenje ronilačkih boca treba noću izbegavati zbog:
a) Slabe vidljivosti, zbog čega se može preterati sa pritiskom punjenja
b) Buke koju kompresor stvara
c) Povećane vlažnosti noćnog vazduha
Pitanje broj: 134 (3 bod)
Zdravstvena sposobnost ronioca za bavljenje podvodnim aktivnostima se upisuje:
a) U zdravstvenu knjižicu,
b) U ronilački karnet.



Pitanje broj: 135 (3 boda)
Prema vrsti bolesti koje ronioce onesposobljavaju za podvodne aktivnosti, postoje bolesti takozvane „apsolutne kontraindikacije“. To su:
a) Kratkovidost, gojaznost, menestrualni problemi, neutreniranost i pušenje
b) Teži hronični i operativni zahvati srednjeg uha, tuberkuloza, bronhispastističke bolesti i napadi, operativni zahvati na plućima, pneumotoraks, epilepsija, šizofrenija, alkoholizam, narkomanija, klaustofobija i druge hidrofobije
Pitanje broj: 136 (3 boda)
Hipoksija je stanje organizma ronioca u kome dolazi do:
a) Velikog rashlađivanjaorganizma i povecanja procenta ugljen-dioksida u krvi
b) Nedostatka vazduha u aparatu
c) Akutno ili hronično smanjenje kiseonika u krvi i organizmu ronioca i manifestuje se gubitkom svesti ronioca
Pitanje broj: 137 (3 boda)
Kada nastaje hipoksija?
a) Ukoliko količina kiseonika u zadržanom udahu kod ronioca, kada roni na dah, padne ispod 10% ili parcijalni pritisak kiseonika bude niži od 0,1 bar, tada nastaje hipoksi;no stanje
b) Ukoliko je u udahnutom vazduhu procenat kiseonika manji od 60%
c) Ukoliko procenat ugljen-dioksida predje toksicnu granicu od 6,3%
Pitanje broj: 138 (3 boda)
Kako se pruža prva pomoć roniocu koji je u hipoksičnom stanju?
a) Kada se izvuče iz vode, roniocu treba skinuti odelo, pogledati da li ima druge povrede i pozvati lekara da mu pruži prvu pomoć,
b) Ronioca bez svesti treba odmah izvući na površinu i pružiti mu prvu pomoć. U većini sličajeva je došlo do prestanka disanja i veštačkim disanjem treba povratiti tu funkciju. Kada je došlo do prestanka rada srca, neophodno je povratiti i tu funkciju spoljnom masažom srca.
Pitanje broj: 139 (3 boda)
Toksično delovanje kiseonika pod povišenim pritiskom uglavnom se javlja u dva oblika i to:
a) Plućni i neurotoksični
b) Srčani i skeletni
c) kožni i nervni


Pitanje broj: 140 (4 boda)
Koli uslovi utiču na toksično delovanje kiseonika tokom ronjenja?
a) Na toksičnost kiseonika direktan uticaj ima dubina i vreme ronjenja. Kada se roni sa aparatima zatvorenog kruga disanja (kiseoničkim apartima) na dubinama preko 7 metara i dužim zadržavanjem mogu nastati neki od oblika trovanja. Kada se roni sa vazduhom, ovi problemi nastaju na dubinama većim od 90 metara.
b) Trovanje kiseonikom nastaje samo kada se roni sa kiseoničkim aparatima pri prekoracenju dozvoljene dubine od 7m pri cemu cist kiseonik postaje otrovan

Pitanje broj: 141 (4 boda)
Prema obliku i težini, trovanje kiseonikom može biti:
a) Kao lakše trovanje koje se ispoljava osipom na koži i nešto teži oblik, problemima sa vidom
b) Trovanje kiseonikom se javlja u dva oblika od kojih je najčešći:
- Pol Bertov efekat ili neurotoksični oblik
- Loran Smitov efekat ili plućni oblik trovanja kiseonikom
Pitanje broj: 142 (3 boda)
U kojim slučajevima kod ronioca može doći do trovanja ugljendioksidom i koji procenat ugljendioksida je opasan po ronioca u udahnutom disajnom gasu?
a) Trovanje ugljendioksidom je veoma retko i o tome treba da brinu lekari podvodne medicine
b) U svim vrstama ronilačke opreme u kojoj nema dovoljno ventilacije sa disajnim gasom a procenat ugljendioksida pređe 3% može doći do trovanja ovim gasom
Pitanje broj: 143 (4 boda)
Da li je trovanje ugljenmonoksidom u ronjenju izuzetno opasno i koje su najviše dozvoljene koncentracije tog gasa u vazduhu koji diše ronilac:
a) Ugljenmonoksid je gas bes boje mirisa i ukusa. Ne može se osetiti u disajnom gasu a kada su koncentracije veće od 0,001% deluje toksično – razara hemoglobin –
b) Gas bez boje mirisa i ukusa skoro da ne postoji u okruzenju još uvek nije dovoljno ispitan ali je poznato da koncentracije manje od 0,18% ne prave vece smetnje i trovanja sa njim se u ronjenju retko javljaju
Pitanje broj: 144 (3 boda)
„Pijanstvo velikih dubina“ je:
a) Pojava koju izaziva ugljendioksid na dubinama preko 30m i ronioc se ponasa neprimereno okolnostima ronjenja
b) Pojava koja nastaje kada ronilac konzumira alkohol pre ronjenja
c) Pojava koju izaziva azot na dubinama preko 40 m i ronioc se ponaša neprimerno okolnostima ronjenja
Pitanje broj: 145 (3 boda)
„Pijanstvo velikih dubina“ se javlja:
a) Kod svih ronilaca, ali uz poznavanje simptoma može da se prevaziđe do određene granice – dubine
b) Ne pojavaljuje se kod iskusnih ronilaca
c) Ne pojavaljuje se kod ronilaca koji su skloni konzumiranju alkohola
Pitanje broj: 146 (3 boda)
Šta izaziva „pijanstvo velikih dubina“ ?
a) Mayer-Overtovoj teorija, ugljendioksid je narkotičan gas i pri povecanom pritisku kada ronilac roni ta narkotičnost se povećava zbog čega nastaje „pijanstvo velikih dubina“
b) Prema Mayer – Overtovoj teoriji, ovo pijanstvo izaziva azot koji ima veće rastvaranje u mastima i masnim tkivima nego u drugim telesnim tečnostima. Ovo rastvaranje je veće u tkivima sa većim međućelijskim prostorima, kakvo je i nervno tkivo. U tom tkivu se prema Henrijevom zakonu, porastim dubine azot se nagomilava i zbog njegove koncentracije deluje markotično na centralni nervni sistem gradeći toksična jedinjenja sa kiseonikom.
Pitanje broj: 147 (4 boda)
U kojim oblicima se javlja „pijanstvo velikih dubina“ ?
a) Javlja se u istim oblicima kao i trovanje sa kiseonikom,
b) Kod iskusnih ronilaca se javlja u depresivnom obliku a kod manje iskusnih u euforičnom obliku
Pitanje broj: 148 (3 boda)
Barotraume telesnih šupljina su:
a) To su povrede organizma izazvane udarom ronioca o podvodne hridi
b) Pojave vezane za rastvaranje azota u organizmu,
c) To su povrede telesnih šupljina organizma izazvane razlikom barometarskog pritiska u telesnoj šupljini i hidrodtatskog pritiskom okoline.
Pitanje broj: 149 (3 boda)
Koja je i kako nastaje najopasnija ronilačka bolest?
a) Barotrauma pluća je najopasnija ronilačka bolest koja se teško leči. Nastaje kada ronilac prilikom izrona i smanjivanja pritiska ne ispušta vazduh iz pluća a vazduh se zbog smanjenog pritiska širi zbog čega se pluća prekomerno rastežu i zbog čega dolazi do prskanja plućnog tkiva,
b) Ocenu „najopasnija“ treba prepustiti lekarima jer svaka ronilačka bolest može biti opasna posebno kada na mestu ronjenja nije prisutan lekar

Pitanje broj: 150 (3 boda)
Kako se leči barotrauma pluća?
a) Barotrauma pluća se leči brzim smeštajem ronioca u barokomoru sa povećavanjem pritiska i prestankom simptoma
b) Leči se antibioticima
Pitanje broj: 151 (4 boda)
Simptomi barotraume pluća su:
a) Otežano disanje, povećana zapremina grudnog koša, sukrvičav ispljuvak, pena na ustima, povremeni gubitak svesti, bledilo
b) Drhtavica i želja za toplim napitcima , nedostatak vazduha , staklast pogled , otekline u predelu vrata i usta
c) Otečenost udova, naročito stopala.
Pitanje broj: 152 (2 boda)
. Ukoliko se ne izjednačuje pritisak u srednjem uhu sa pritiskom okoline može doći do:
a) Povećanog bola koji se može izdržati,
b) Prskanja bubnjića i barotraume uha,
c) Taj se problem javlja samo prilikom prehlade ili sa ušnim zapaljenjima.
Pitanje broj: 153 (3 boda)
Simptomi barotraume sinusa su:
a) Zapušenost nosa,
b) Promuklost u grlu,
c) Bol u predelu sinusa i krvarenje iz nosa.
Pitanje broj: 154 (3 boda)
Barotraumatska embolija je kao još teže stanje skoro uvek zastupljena kod plućne barotraume, a leči se:
a) Davanjem antibiotika,
b) Prevoženjem u prvu bolnicu,
c) Što hitnijim smeštanjem u baro - komoru jer je to jedini način.
Pitanje broj: 155 (4 boda)
Radi sprečavanja nastanka barotraume, potrebno je:
a) Prilikom izrona, bez obzira na brzinu, normalno disati i ne zadržavati vazduh. Disajni putevi moraju biti slobodni sa glavom okrenutom ka površini,
b) Izvaditi regulator iz usta,
c) Povremeno vršiti zastajanje kod izrona.
Pitanje broj: 156 (4 boda)
Pod dekompresionom bolešću podrazumevamo pojavu:
a) Mehurića u manjem ili većem broju, što zavisi od stepena bolesti u svim tkivima usled neprilagođene brzine izrona nakon ronjenja,
b) To je pojava kada ronioci duže rone u hladnoj vodi,
c) To je pojava koja nastaje usled nedostatka azota u udahnutom vazduhu.
Pitanje broj: 157 (3 boda)
Sprečiti dekompresionu bolest znači:
a) Uvek roniti sa aparatima na mešavinu gasova,
b) Izronjavati bez upotrebe „prsluka za spasavanje“,
c) Roniti u „krivulji sigurnosti“ odnosno, zadržavati se na određenoj dubini u vremenu koji dozvoljava izron bez dekompresije.
Pitanje broj: 158 (4 boda)
Manifestacije dekompresione bolesti su:
a) Kožni oblik, mišićno koštani, nervni oblik i manifestacije na srcu i plućima,
b) Manifestacije kod izrona i zarona, u smislu vrtoglavice ili suzenog vida
c) U obliku plikova na koži, u obliku gubitka pamćenja, oblik poremecaja motorike
Pitanje broj: 159 (4 boda)
Profilaktičke dekompresione tablice su:
a) Tablice za izračunavanje azota koje ronilac koristi prema sopstvenoj težini i dubini ronjenja,
b) Tablice prema kojima ronilac mora određenom brzinom izronjavati u zavisnosti od dubine ronjenja i vremena zadržavanja na toj dubini,
c) Tablice za ostajanje u barokomori nakon dekopresione bolesti.
Pitanje broj: 160 (4 boda)
Vršiti dekompresiju znači:
a) Stalno voditi računa o brzini zaronjavanja,
b) Uvek roniti u blizini baro-komore
c) Nakon ronjenja na određenoj dubini i pri određenom vremenu zadržavanja na toj dubini, vršiti zastajanja na određenim dubinama, tzv. „stepenicama dekompresije“ prema tablicama i vremenima zastajanja iz istih.
Pitanje broj: 161 (3 boda)
Druga vertikalna rublikama u dekopresionim tablicama je:
a) Rubrika u kojoj su naznačene dubine pojedinih ronjenja u metrima,
b) Rubrika u kojoj su naznačeni minuti zadržavanja (ronjenja) na dubini iz ostalih rubrika,
c) Rubrika za posebna ronjenja.
Pitanje broj: 162 (3 boda)
Nesretni slučajevi i obolevanja od dekompresione bolesti nakon ronjenja u jezerima na velikim nadmorskim visinama se javljaju usled:
a) Promasenih dekompresionih (zastanaka) režima ronjenja iz standardnih ronilačkih dekompresionih tablica,
b) Usled razlike između parcijalnog pritiska azota u telu ronioca nakon izrona iz planinskog jezera i barometarskog pritiska nadmorske visine jezera. U tom slučaju će brže doći do izdvajanja azota iz organizma jer je barometarski pritisak manji nego na nivou mora. Standardne dekompresione tablice su proračunate za ronjenja od 0-250m n.d.
Pitanje broj: 163 (5 bodova)
Za ronjenja koja se vrše u planinskim jezerima mora se izvršiti korekcija prema formuli ED=P1/P2*D gde je ED ekvivalentna dubina, P1 je barometarski pritisak na nivou mora, P2 barometarski pritisak na nivou planinskog jezera i D dubina ronjenja. Za ronjenje u jezeru na dubini od 45 metara sa zadržavanjem od 30 minuta i nadmorskom visinom jezera od 2000 metara (0,8 bara) mora se izvršiti korekcija dubine i tom prilikom je:
a) Ekvivalentna dubina je ___ metara, što znači da će ronilac roniti na toj dubini i izvršiti dekompresiju prema standardnim tablicama,
b) Ekvivalentna dubina je ___ metara, što znači da će ronilac roniti na planiranoj dubini, prema planiranom vremenu zadržavanja, a dekompresiju će vršiti prema ekvivalentnoj dubini.
Pitanje broj: 164 (5 bodova)
Za ponovljena ronjenja u istom danu se moraju koristiti deco-tablice koje imaju izracunate vremenske dodatke . Zadatak je pretraziti teren na dubini oko 40m , medjutim nakon 20min pretrazivanja zadatak nije zavrsen i zakazan je drugi zaron za 120min sa istim parametrima . Upisi I zaron i isplaniraj II :
I zaron (41m) povrsinski II zaron
dubina____m (po tablici) interval 120min dubina____m (po tablici)
bottom t._____min bottom t._____min + v.d._____min
I deco_____m______min I deco_____m______min
II deco_____m______min II deco_____m______min
III deco_____m______min III deco_____m______min
IV deco_____m______min IV deco_____m______min

Pitanje broj: 165 (5 bodova)
Treba da se organizuje i isplanira ronjenje , pored sebe u grupi imas 3 mladja ronioca (P1) , a na raspolaganju imas boce 1x18L , 1x15L i 2x12L sve na 200 bara i pretpostavku da ce P1 ronioci imati do 20% vecu potrosnju od tebe (tvoja 20L/min na povrsini), isplaniraj vreme ronjenja na dubini oko 25m da po zavrsetku ronjenja niko nema manji pritisak u boci od 40 bara :
Raspored boca : I par vodja_____L, I P1_____L, II par II P1_____L, III P1_____L.
Plan. dubina ______m; bottom t. ______min; I deco____m____min; II deco____m____min;
ovde racunaj:
Pitanje broj: 166 (4 boda)
„Omaglica malih dubina“ ispoljava se na sledeći način:
a) Ronilac se nakon „pijanstva velikih dubina“ ponovo počinje čudno ponašati,
b) Ronilac oseća vrtoglavicu, gubi orijentaciju, predmeti koja posmatra se kreću u krug a može izazvati i povraćanje,
c) To je samo uobražavanje ronioca da ima vrtoglavicu.
Pitanje broj: 167 (4 boda)
Ronilac koji oseti „vrtoglavicu – omaglicu malih dubina“
a) Mora odmah zastati na određenoj dubini i vršiti dekompresiju,
b) Mora se okrenuti glavom prema dnu,
c) Mora se zaustaviti i vratiti na veću dubinu gde prestaju ti ispoljeni simptomi, pa veoma lagano izronjavati. Najbolje je da izronjava uz neki predmet (konopac) ili objekat.
Pitanje broj: 168 (3 boda)
Od opasnih riba koje se mogu sresti u Jadranu, ronilac mora poznavati naročito:
a) Morskog konjića, kavalu, jastoga, ribu „fratar“ i gofa,
b) Škarpinu, „sivog, crvenog i crnog pauka“, ugora, murinu, „ražu-drhtulju“, „morskog goluba“.
Pitanje broj: 169 (3 boda)
Utapanje kod ronilaca često može biti i uglavnom se javlja) kao „suvo utapanje“. Za razliku od „mokrog utapanja“ to je:
a) Kada ronilac gubi svest usled udisanja vazduha sa štetnim gasovima,
b) Kada kod unesrećenog ronioca nema prodora vode u pluća za razliku od „mokrog utapanja“ gde nastaje prodor vode u pluća.
Pitanje broj: 170 (2 boda)
Propis koji reguliše podvodne aktivnosti na moru je:
a) „Pravilo ronjenja u obalnom moru SCG“,
b) „Pravilnik o vršenju podvodnih aktivnosti u obalnom moru Jugoslavije“,
c) Zakon o ribarstvu na moru SCG.
d) Veskov zakon
Pitanje broj: 171 (1 bod)
U smislu pravilnika, državljanina SCG je potrebno da:
a) Imaju dozvolu za vršenje podvodnih aktivnosti za svaku godinu,
b) Poseduju kvalitetnu ronilačku opremu i znaju da rone,
c) Su članovi jednog od ronilačkih klubova i da imaju jednu od ronilačkih kategorija.
Pitanje broj: 172 (3 boda)
Ronjenje sa aparatima i podvodni lov su:
a) Ronilački sport koji traži posebnu kondiciju i veštinu rukovanja puškom,
b) Najzdraviji podvodni sport,
c) Podvodni lov i upotreba aparata u istome je strogo zabranjena..
Pitanje broj: 173 (2 boda)
Ronjenje u paru je:
a) Sigurnije ronjenje jer drugi ronilac može uvek priteći u pomoć prvom.
b) To je zakonom određeno kao obavezno ronjenje.



Dozvoljeno 12 negativnih bodova ; polaznik na ovom testu ima: _______bodova

Komisija zakljucuje da je polaznik - polozio - , - nije polozio - zavrsni test za kategoriju P2

Kontrolor: Mentor: Instruktor:

Auuuuuu, ja bi pao na ovom 170-om, to je diskutabilno pitanje.
A jos bolji je kraj, komisija za P2

Sreca da upisujes ime i prezime na samom pocetku, jer da je na kraju malo bi ko mogao da odgovori tacno...

Galileo,
proverio sam.Hvala na informaciji,koliko sutra provericu "komunikaciju" sa ARI-jem da vidim cemu se radi. Inace,malo pre sam sa posla stigao zato sada odgovaram. Svakako ovaj propust ne sluzi na cast ARI-ju , zato hvala jos jednom.
Medigo,
bas kao sto si rekao,od instruktora sve pocinje,a konacno ljudi i cine savez, asocijaciju,klub pa je to najveca vrednost kluba,a ne oprema.
A sad idem da gledam Partizan!!!!

Cestitam Grobarima pobedu!!!! Zvezdas

Sile,
sada sam procitao tvoj post i nisam pogresio sto sam te prozvao da se kao glas razuma prikljucis diskusiji. Potpuno se slazem.
I da dopunim spisak zemalja u kojima se bez problema roni sa CEDIP karticama : Kuba i Nemacka.
Da li "Galaksija" jos uvek sljaka?
Pozdrav

Nije "Galaksija", ona se pojavila malo kasnije sastavljao sam jedno desetak komada i nje, ovo je bila moja "izvedba", igrao sam se prvim mikroprocesorom Z80 i prvim RAMovima i ROMovima od neverovatnih 1KB...

SRDJAN ::Sile se poprilicno raspisao, odosmo malo daleko, ne pricamo o pedagogiji vec o asocijacijama, jesi li razmisljao o kvalitetu kurseva koje drzis kada bi ti bio recimo SSI Instruktor, slozices se da bi bili mnogo kvalitetniji, kompleksniji i podredjeniji kursistima. Nesumnjivo je da je SSI mnogo daleko u svakom pogledu od CEDIP-a.

U mom postu sam baš i hteo da kažem da ne utiče Asocijacija na moje učenje drugih. Ja ne znam kako bih drugačije, osim pedagogije, nazvao to „učenje drugih“, zato o tome i pišem. Ja sam Instruktor i učim druge nečemu i volim da razmenjujem mišljenja o svom i tuđem radu, ali ne volim da govorim o tome KO to bolje ili lošije radi. Verovatno me nisi baš najbolje razumeo. Ti i ja kao Instruktori možemo da razgovaramo o tome šta ja ili ti postižemo nekom metodom da nekoga nešto naučimo, ali nećemo, niko od nas, to izričito isticati kao jedino moguće rešenje. Svakako da ni jedna, pa ni CEDIP ni SSI ni CMAS ni bilo koja druga, nije savršena Organizacija, Federacija, Asocijacija ili kako god je nazvao, ali si se iz nekog razloga odlučio za nju. Iskreno, ako bih hteo da biram, pre bih se odlučio za PADI nego za SSI, jer mi se čini da su ipak profesionalniji, ali za sada mi je zaista sve jedno, jer i ovako nemam ama baš nikakvih problema, a to je ipak najvažnije. U moje vreme na ETF-u je predavao „Mika Elektrika“ koji je bio savršen profesor, čovek završio na Sorboni, a predavao i bez CD prezentacije i bez obaveznih priručnika i bez PDF-ova i bez PPS-ova, ali smo od njega mnogo naučili. O tome ja pričam u mom postu. Ja sam ronjenje naučio ronjenjem i razmenjivanjem priča o ronjenju sa Zoranom (ZR). Ne znam kako sada, ali tada je on na kursevima, ispred sebe imao samo, neka svoja, rukom napisana pisanija i puno toga u glavi! Pravi profesor! Učio nas je kroz praksu i razgovor... i to na Jazu... zamisli bez računara, CD-ova... O tome ja pričam, ako me sada razumeš... o „pedagogiji“, a ne o tome da li je to bilo po CMAS-u, CEDIP-u, SSI-ju, PADI-ju... More je to što jeste i neće ga promeniti nikakav SSI program za obuku, to hoću da kažem.

SRDJAN ::Evo da ti navedem jos jedan primer, znam da stavljas veliki akcenat na rad sa decom, svi znamo da u CEDIP-u nema ni jedno slovo koje je vezano za obuku dece, a kamoli nesto vise, a u SSI imas sjajne materijale, prilagodjeni su deci svih uzrasta i podeljeni u nivoe, nesto cemu ce se svaki malisan obradovati i sto ce imati veliki uticaj na njegovo ronilacko obrazovanje, ako si zainteresovan vrlo rado cu ti sve pokazati.

Hvala ti na ponudi, ali ja sam se sa tim materijalima upoznao još pre par godina i tebi sam ih, čini mi se pominjao (SCUBA Rangers) ne bi li ti skrenuo pažnju sa žestine oko SOPAS-a. Međutim nisam u tome baš uspeo... vidim da si im se čak i pridružio, što je možda i dobro. Krivo mi je samo što Bokici priznaše CMAS-ove zvezdice, a tebi ne! Međutim imam i jedno iznenađenje za tebe... Osim SSI i PADI,od februara i CEDIP preko ARI-ja, ima plan i program za obuku dece:



Sredinom aprila, a najverovatnije maja, kada se vratimo iz Grčke, organizovaćemo i prvi seminar na ovu temu, pa evo pozivam te da se upoznaš sa našim radom, a možda i udružimo snage da pokrenemo i ovu vrstu edukacije organizovanije. „Zajedno smo jači“

.

Sile ::

SRDJAN ::Sile se poprilicno raspisao, odosmo malo daleko, ne pricamo o pedagogiji vec o asocijacijama, jesi li razmisljao o kvalitetu kurseva koje drzis kada bi ti bio recimo SSI Instruktor, slozices se da bi bili mnogo kvalitetniji, kompleksniji i podredjeniji kursistima. Nesumnjivo je da je SSI mnogo daleko u svakom pogledu od CEDIP-a.

U mom postu sam baš i hteo da kažem da ne utiče Asocijacija na moje učenje drugih. Ja ne znam kako bih drugačije, osim pedagogije, nazvao to „učenje drugih“, zato o tome i pišem. Ja sam Instruktor i učim druge nečemu i volim da razmenjujem mišljenja o svom i tuđem radu, ali ne volim da govorim o tome KO to bolje ili lošije radi. Verovatno me nisi baš najbolje razumeo. Ti i ja kao Instruktori možemo da razgovaramo o tome šta ja ili ti postižemo nekom metodom da nekoga nešto naučimo, ali nećemo, niko od nas, to izričito isticati kao jedino moguće rešenje. Svakako da ni jedna, pa ni CEDIP ni SSI ni CMAS ni bilo koja druga, nije savršena Organizacija, Federacija, Asocijacija ili kako god je nazvao, ali si se iz nekog razloga odlučio za nju. Iskreno, ako bih hteo da biram, pre bih se odlučio za PADI nego za SSI, jer mi se čini da su ipak profesionalniji, ali za sada mi je zaista sve jedno, jer i ovako nemam ama baš nikakvih problema, a to je ipak najvažnije. U moje vreme na ETF-u je predavao „Mika Elektrika“ koji je bio savršen profesor, čovek završio na Sorboni, a predavao i bez CD prezentacije i bez obaveznih priručnika i bez PDF-ova i bez PPS-ova, ali smo od njega mnogo naučili. O tome ja pričam u mom postu. Ja sam ronjenje naučio ronjenjem i razmenjivanjem priča o ronjenju sa Zoranom (ZR). Ne znam kako sada, ali tada je on na kursevima, ispred sebe imao samo, neka svoja, rukom napisana pisanija i puno toga u glavi! Pravi profesor! Učio nas je kroz praksu i razgovor... i to na Jazu... zamisli bez računara, CD-ova... O tome ja pričam, ako me sada razumeš... o „pedagogiji“, a ne o tome da li je to bilo po CMAS-u, CEDIP-u, SSI-ju, PADI-ju... More je to što jeste i neće ga promeniti nikakav SSI program za obuku, to hoću da kažem.

SRDJAN ::Evo da ti navedem jos jedan primer, znam da stavljas veliki akcenat na rad sa decom, svi znamo da u CEDIP-u nema ni jedno slovo koje je vezano za obuku dece, a kamoli nesto vise, a u SSI imas sjajne materijale, prilagodjeni su deci svih uzrasta i podeljeni u nivoe, nesto cemu ce se svaki malisan obradovati i sto ce imati veliki uticaj na njegovo ronilacko obrazovanje, ako si zainteresovan vrlo rado cu ti sve pokazati.

Hvala ti na ponudi, ali ja sam se sa tim materijalima upoznao još pre par godina i tebi sam ih, čini mi se pominjao (SCUBA Rangers) ne bi li ti skrenuo pažnju sa žestine oko SOPAS-a. Međutim nisam u tome baš uspeo... vidim da si im se čak i pridružio, što je možda i dobro. Krivo mi je samo što Bokici priznaše CMAS-ove zvezdice, a tebi ne! Međutim imam i jedno iznenađenje za tebe... Osim SSI i PADI,od februara i CEDIP preko ARI-ja, ima plan i program za obuku dece:



Sredinom aprila, a najverovatnije maja, kada se vratimo iz Grčke, organizovaćemo i prvi seminar na ovu temu, pa evo pozivam te da se upoznaš sa našim radom, a možda i udružimo snage da pokrenemo i ovu vrstu edukacije organizovanije. „Zajedno smo jači“

Sve je to dzabe ako kaskas za svetom, sto nas narod kaze "nekad bilo, a sad se pripoveda" moramo ici napred, a to je upravo ono o cemu pricam, danas svi zahtevaju neke druge standarde, kada bi bilo gde u svetu izasao i drzao predavanje iz glave, po nahodjenju, bez obzira na kvalitet, smejali bi ti se, sta ces im dati, koju kategoriju i po kom programu, da nece mozda na diplomi posati OWD by Sile, ili OWD by Srdjan, pa sto onda ljudi ne zavrsavaju ove privatne fakultete kojih ima na svakom cosku, i imaju dosta profesora koji predaju i na drzavnim, pa zato sto posle sa tom diplomom mogu da obrisu dupe, prosta stvar - neprepoznatljivi su, dodjes sa tom diplomom da se zaposlis u neku ozbiljnu kompaniju, a oni ti se lepo zahvale i ljubazno ti pokazu vrata, u komparaciji SSI - PADI sto se kvaliteta obuke tice, kao i kompletnosti samog sistema, svi argumenti su nesumnjivo na strani SSI-a.
Sto se tice priznavanja kategorija, bilo je malo borbe, ali je priznat i moj zahtev.
Sta da ti kazem za program, lepo je to, tu se ogleda tvoj rad kao Instruktora, ali taj program moze biti samo internog karaktera, bez obzira kakav je, da se ne vracamo na pricu o nelegitimnosti ARI-ja i neprepoznatljivosti CEDIP-a

Nemam instruktorsku kvalifikaciju ( barem za sada) ali da dozvolim sebi da prokomentarisem razlike u gledištima.

Sile,
prvo da odam priznanje za veoma lepo i zivotno sagledavanje ''cinjenica'' vezanih za sve ono sto si napisao u svom poduzem postu. Moram da priznam da se i neki moji ,cak i zivotni , pristupi ogledaju u tom postu.
Ono sto bih ja mozda dodao, ne kao zamerku, vec vise kao modus sagledavanja je možda malo veci naglasak na pojedincu(instruktoru), na humanizaciji-individualizaciji procesa ''proizvodnje'' ronioca.
A manjem naglasku na onom materjalnom, sistemskom .
Po meni je sistem (ronilačka asocijacija) ta koja bi trebala da obezbedi kvalitetan proizvod. Ukoliko sistem ima svoje manjkavosti, vise dolazi do izrazaja individualnost pojedinaca pa samim tim i razlike u kvalitetu njihovih proizvoda. Ovo smatram skoro uopštenim pravilom, bez obzira o kojoj vrsti ljudske delatnosti se radi.
Naravno, postoje delatnosti gde je kvalitet malo teže vrednovati ali i tamo postoji sistem vrednovanja( ma koliko on bio nekada i absurdan ali postoji)

Ako sam te dobro razume,po profesiji si pedagog. I samo na osnovu tog jednog posta bih zakljucio -dobar pedagog( da to sada zanemarimo pošto je to moj subjektivni dozivljaj tvog posta).
Ali u objektivna merila kvaliteta tvog rada bi spadao broj i procenat uspešnosti tvojih učenika, broj odslusanih ili održanih raznoraznih seminara i slične kategorije.
Dakle , ti nisi dobar pedagog ako te ucenici vole nego ako si ih naucio koliko je 2+2.( ovo je naravno, lepše i lakše ako ide zajedno).

U mojoj struci je negde slična situacija. Od deset doktora, pet će biti osrednjih, tri katastrofalna a dva izuzetno dobra. I ne bi trebalo da zdravlje pacijenta zavisi od toga kojeg doktora će ''zapatiti'' vec bi sistem trebao biti takav da nas izjednaci sa poštovanjem normi u ''procesu prozvodnje''.Tako ce najveci broj pacijenata dobro proći.Oni koji su isuviše atipični, dobro im biti neće jer im šema( protokol) ne pomaže. Ali ovakvih slučajeva je manje pa će generalno gledano dobar lekar biti onaj koji poštuje protokole a ne onaj koji ima ''nos'' za ...

I zato ja mislim da je sistem ( u ovom slučaju ron. asocijacija) ipak nešto bitnija.Odnosno trebala bi da bude bitnija .
Sistem koji funkcioniše, zato i funkcioniše jer ima svoje metode kontrole,povratne sprege,negativne selekcije, prilagodjen karakteristikama današnjeg vremena i td.
Na primer, Srdjanova opaska da ti danas ne možeš izaci pred kursiste sa ''papirom i olovkom'' i postići isti onaj pozitivan efekat kao tvoj nekadašnji instruktor na Jazu, je ipak veoma tacna.( po meni-(sa Srdjanom veoma cesto ne delim iste poglede na neke stvari ali ovog puta- da))
More i zakoni fizike jesu isti ali jednostavno vreme i ovovremeni životne
okolnosti nisu iste kao pre ...... godina.
Ovo je ipak vremenom sve vise materijalni a sve manje humanističko -emocionalni svet, takav je sistem vrednovanja.
Naravno da ne dajem sebi za pravo da kažem je ovaj ili onaj bolji od onog treceg , po nekim mojim subjektivno-slucajnim merilima.Uspešniji je onaj koji ima najviše ronioca i ciji ronioci najmanje stradavaju.Ronilaštvo je vremenom postalo sve manje extremna aktivnost a sve više vid turizma.
Da ne preterujem ako kazem da je sasvim verovatno da i tehnčko ronjenje bude kroz neko vreme upalo u istu kategoriju.

I pre 1oo godina su more i zakoni fizike bili isti ali ljudsko drustvo nije.
I ovome se prilagodjava svaka asocijacija koja zeli opstati( ili biti uspešna)
Počev od atraktivnosti web sajta ,preko cene i vremena trajanja obuke, pa do procenta uspešnih izrona.
Bar bi tako trebalo biti.

Bogami, zaletelo se po forumu dok sam ja putovao...

Sta reci o Asocijacijama - glavna razlika je u tome da je CMAS jedini SPORTSKI SAVEZ koji je clan MOK-a, a da su SVE OSTALE ASOCIJACIJE FIRME (ma kako se pokusavali "ugurati" kao da su sportski...)...
Problem pocinje onog trenutka kada su svi izasli na neko slobodno trziste, i krenuli da se takmice jedni sa drugima - mali podatak za sve je da je nekada PADI OWD kurs trajao tri meseca, ali, tada je CMASov ili NAUIjev program trajao oko 6... Svuda je primetna ideja spustanja standarda obuke zarad lakse/brze/jeftinije obuke kandidata, ali, to neminovno dovodi do ovakvih prepucavanja, i to je svuda tako...
Slazem se da je instruktor najbitniji faktor, ali, pravo pitanje je koja ASOCIJACIJA BRINE o svojim instruktorima, i o njihovim primedbama, idejama, pohvalama? Svako ce pohvaliti svoju asocijaciju, ali, ipak, da li je bas svaka tako dobra? Da li mi kao instruktori/divemasteri ista DOBIJAMO od nasih dragih asocijacija? Ili sve krvavo placamo? Hvala im za mejl kojim nas obavestavaju kako je lepo bilo na nekom sajmu, kako je taj i taj ronio toliko i toliko, ili kako je taj i taj postao to i to, ali, da li ikoga od njih briga kako mi drzimo kurseve? Da li nam mozda pomazu u nabavci i servisu opreme? Sredjuju li nam bazene? Ili nas samo bespostedno eksploatisu?
Da li je ikoga u tim asocijacajama briga kako mi drzimo kurseve? Ne, sve dok mi imamo popunjen Liability release form kojim ih oslobadjamo odgovornosti za nase idiotluke... Da li ih je briga za nase (njihove?) ucenike? Ne, doklegod su svi sve platili asocijaciji... Itd, itd...
Koja asocijacija je najbolja? Ona kojoj ce instruktor morati najmanje da plati za ucinjene usluge? To bi bio instruktorski odgovor 99,9% svetskih instruktora... A moj odgovor je da je najbolja ona asocijacija koja odgovara nasem stilu obuke i shvatanju ronjenja - Moj odgovor je da je to SDI/TDI asocijacija, jer ima moderna shvatanja obuke, kao i insistiranje na individualnosti svakog instruktora doklegod se postuju propisana bezbednosna pravila...

.

SRDJAN ::Sve je to dzabe ako kaskas za svetom, sto nas narod kaze "nekad bilo, a sad se pripoveda" moramo ici napred, a to je upravo ono o cemu pricam, danas svi zahtevaju neke druge standarde, kada bi bilo gde u svetu izasao i drzao predavanje iz glave, po nahodjenju, bez obzira na kvalitet, smejali bi ti se, sta ces im dati, koju kategoriju i po kom programu, da nece mozda na diplomi posati OWD by Sile, ili OWD by Srdjan, pa sto onda ljudi ne zavrsavaju ove privatne fakultete kojih ima na svakom cosku, i imaju dosta profesora koji predaju i na drzavnim, pa zato sto posle sa tom diplomom mogu da obrisu dupe, prosta stvar - neprepoznatljivi su, dodjes sa tom diplomom da se zaposlis u neku ozbiljnu kompaniju, a oni ti se lepo zahvale i ljubazno ti pokazu vrata...

Do nekle si u pravu, ali samo u onom delu koji govori o napretku u načinu predavanja. Ne zbog toga što će učenik bolje da nauči, već je tako predavaču lakše. I ja sam to promenio, idem na osavremenjavanje, naravno, ali o prepoznatljivosti... tu se ne bih složio. Evo recimo dođe kod Dragana u „DC Marina“ tip sa karticom WBZTFD na kojoj piše da je P1 ili OWD. Da li misliš da će ga Dragan odbiti i ne uzeti mu pare za zarone, pogotovu ako pri čekiranju pokaže da zna da roni? Neće ga odbiti NIKO! Možda tamo negde na nekom ostrvu gde postoji jedan jedini PADI centar, pa će ga olešiti od cene zarona ili mu uzeti pare za kompletan „samo za njega napravljen“ kurs po PADI-ju. Dakle prepoznatljivost kao takva ne postoji. Drugo je kada tražiš posao... Upravo smo se i nas troje (Ivan, Saša i ja) dvoumili da li da nastavimo instruktorski prema PADI, kada smo uopšte odlučivali za to, ili kasnije čak da pređemo na SSI zajedno sa Pecom, Matom, Džerijem i ne mogu da se setim ko je bio još u toj grupi, januara 2007. kod Petra... Na kraju smo ipak odlučili da je CEDIP, u ovom trenutku za Instruktore koji su poput nas, željnih inovacija, najbolji. Što se dažbina tiče, najjeftiniji je (u SOPAS-u ti treba za licenciranje 5000 din po instruktoru, plus članarina 8000 ili 12000 din, u zavisnosti kada je platiš, što je ukupno za nas troje od 23000 ili 27000 dinara, a za to ne dobiješ bukvalno ništa), što se plana i programa tiče, odgovara nam, jer se radi po UZORU (sada po SUZOR-u, koji se samo u malim segmentima razlikuje od UZOR-a), na koji smo navikli i blizak nam je, a Instruktoru ostavlja prostor za uvođenje novih načina rada sa učenicima, naravno sa obavezom da se pridržava osnovnih načela sigurnosti i minimuma programa. To, da li je prepoznatljiv ili ne, relativna je stvar, jer, kako može da se vidi, prepoznatljiviji je od 90% drugih Asocijacija. Zašto kažem da je relativna stvar? Pa onaj u, otkud znam, recimo Gruziji ili Tanzaniji, uopšte nije čuo za neki CEDIP ili CMAS ili SSI ili PADI. Za njega je prepoznatljiv njegov EKJHZ!
A sad mi pade na pamet i još nešto! Mi Srbi smo jako čudan narod... Kada je u pitanju hoćemo li isporučiti NEKOGA u Hag, onda se brecamo na sav taj SVET, EVROPU... šta to oni nas MALTRETIRAJU i šta njih briga za NAS... a kada je NAŠE dupe u pitanju, onda se busamo sa nekim SVETSKIM, EVROPSKIM i ne znam već čijim NORMAMA...
Dakle hajde da budem eksplicitan, mislim da nekih bitnih razlika (osim u instruktorskim obavezama plaćanja) među Asocijacijama nema, bitni su Instruktori i njihova savesnost, jer oni sigurno znaju šta je za učenika, na bilo kojem stepenu obuke, bezbedno i koliko im je znanja potrebno pružiti.

SRDJAN ::Sto se tice priznavanja kategorija, bilo je malo borbe, ali je priznat i moj zahtev.

Znam, ali ti već imaš CMAS M2 ili I2, bar tako piše u tvom pozdravu na forumu? Zašto onda ponovno polaganje ili kako god oni to zvali?
UZOR:
1.10. Prekategorizacija ronilačkih zvanja stečenih u drugim organizacijama
Ronilačka zvanja definisana ovim Pravilom imaju priznatu ekvivalenciju zvanja po CMAS-u.
Priznavanje kategorija ostalih organizacija se ne vrši po automatizmu, već se po pravilu dozvoljava polaganje ispita za ekvivalentnu kategoriju bez pohađanja kursa.
Odluku o svakom pojedinačnom slučaju donosi Nastavna komisija.

SRDJAN ::Sta da ti kazem za program, lepo je to, tu se ogleda tvoj rad kao Instruktora, ali taj program moze biti samo internog karaktera, bez obzira kakav je, da se ne vracamo na pricu o nelegitimnosti ARI-ja i neprepoznatljivosti CEDIP-a

Pa isto kao i UZOR ili bilo koji drugi, bilo koje druge Asocijacije. Ni jedan ne može biti registrovan u ministarstvu prosvete (jer je to Plan i Program obuke ili škole ronjenja), takva škola (škola ronjenja) kod nas u Srbiji ne postoji. Kada se to desi, naravno da će biti registrovan i važiće kao i svaki drugi (Osnovna škola, Srednja škola, Univerzitet...). Za sada je u okviru Specijalizacija ronjenja kod legalno registrovane „Asocijacije Ronilačkih Instruktora Srbije“ i služi istoj svrsi kao i „SCUBA Rangers“ obuka, s tom razlikom što su uvedena veća ograničenja u smislu bezbednosti, što pokazuje literatura korišćena pri izradi:
LITERATURA
Standardni uslovi za obuku ronilaca (SUZOR).(2001). Beograd: Asocijacija Ronilačkih Instruktora ARI Srbije
Inhelder, B. i B. Matalon (1969): Proučavanje rešavanja problema u mišljenju; u P. Musen (ed.): Priručnik o istraživačkim metodama dečjeg razvoja. Beograd: Vuk Karadžić.
Inhelder, B. (1970): Some aspekts of Piaget’s genetic approach to cognition; in Cognitive development in children (Five monographs of the society for research in child development). Chicago: The University of Chicago Press.
Inhelder, B. i H. Sinclair (1969): Learning cognitive structures; in P. Mussen, J. Langer & M. Convington (eds.): Trendsand issues in developmental psyhology. New York: Holt, Rinehart Winston.
Ivić, I. (1977). Čovek kao animal symbolicum: Razvoj simboličkih sposobnosti. Beograd: Nolit.
Miočinović, Lj. (2002): Pijažeova teorija intelektualnog razvoja. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja
Nešić, G. (2002). Osnovi Antropomotorike. Beograd: Sportska akademija
Rodić, N. (1997). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja (udžbenik). Sombor: Učiteljski fakultet
Smiljanić, V. (1987). Psihologija starenja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Smiljanić, V. (1986). Razvojna psihologija. Beograd: Savez društava psihologa SR Srbije.

Edgar ::
Sile,
prvo da odam priznanje za veoma lepo i zivotno sagledavanje ''cinjenica'' vezanih za sve ono sto si napisao u svom poduzem postu. Moram da priznam da se i neki moji ,cak i zivotni , pristupi ogledaju u tom postu.

Hvala, mislim da u mnogim stvarima imamo slično, ako ne i isto mišljenje.

Edgar ::Ono sto bih ja mozda dodao, ne kao zamerku, vec vise kao modus sagledavanja je možda malo veci naglasak na pojedincu(instruktoru), na humanizaciji-individualizaciji procesa ''proizvodnje'' ronioca. A manjem naglasku na onom materjalnom, sistemskom .

Pa i ja to upravo hoću da kažem!

Edgar ::Po meni je sistem (ronilačka asocijacija) ta koja bi trebala da obezbedi kvalitetan proizvod. Ukoliko sistem ima svoje manjkavosti, vise dolazi do izrazaja individualnost pojedinaca pa samim tim i razlike u kvalitetu njihovih proizvoda. Ovo smatram skoro uopštenim pravilom, bez obzira o kojoj vrsti ljudske delatnosti se radi.
Naravno, postoje delatnosti gde je kvalitet malo teže vrednovati ali i tamo postoji sistem vrednovanja( ma koliko on bio nekada i absurdan ali postoji)

Tako je, svaki sistem ima manjkavosti, koliko god dobro bio urađen i u potpunosti sam saglasan sa tobom, međutim postoje i sistemske razlike, ne gledajući manjkavosti. Ako pogledaš program obuke Instruktora po SSI, kako je negde na forumu dao Srđan, videćeš naglašenost upravo na materijalnom, jer veći deo oblasti obrađuje način finansiranja kvalitetne obuke, dok kod CMAS-a i CEDIP-a (po UZOR-u) je naglasak na načinu obuke, plus što ovde u Srbiji i u okviru obuke po CMAS-u i po CEDIP-u, obavezno završavaš i opšti deo obuke na DIF-u koji isto tako daje naglasak na obuku kao trenera (fiziologija, psihologija, medicina...), koja obezbeđuje drugačiju svesnost Instruktora prema bezbednosti u obuci.

Edgar ::Ako sam te dobro razume,po profesiji si pedagog. I samo na osnovu tog jednog posta bih zakljucio -dobar pedagog( da to sada zanemarimo pošto je to moj subjektivni dozivljaj tvog posta).

Nisi dobro pročitao , moja supruga Saša je pedagog, a ja sam to samo u okviru Instruktora ronjenja, ako to može (a po meni bi trebalo da može) da se nazove pedagogom.

Edgar ::Ali u objektivna merila kvaliteta tvog rada bi spadao broj i procenat uspešnosti tvojih učenika, broj odslusanih ili održanih raznoraznih seminara i slične kategorije.
Dakle , ti nisi dobar pedagog ako te ucenici vole nego ako si ih naucio koliko je 2+2.( ovo je naravno, lepše i lakše ako ide zajedno).

Tako je, obično su to klasična merila uspeha, međutim postoji i ono, da je uspeh u učenju 50% doprinos nastavnika, a 50% učenika. Nekada je to nesrazmerno u oba pravca. Recimo jednom Pogoreliću definitivno nastavnik služi samo kao neka vrsta saobraćajca, da mu pokaže smer kretanja, a isto tako postoje učenici koji i uz tvoj najveći trud, nemajući osećaj za meteriju, nikada ništa ne nauče, a što je najveći fazon nekada se i oni stvarno trude, ali ne ide...

Edgar ::U mojoj struci je negde slična situacija. Od deset doktora, pet će biti osrednjih, tri katastrofalna a dva izuzetno dobra. I ne bi trebalo da zdravlje pacijenta zavisi od toga kojeg doktora će ''zapatiti'' vec bi sistem trebao biti takav da nas izjednaci sa poštovanjem normi u ''procesu prozvodnje''.Tako ce najveci broj pacijenata dobro proći.Oni koji su isuviše atipični, dobro im biti neće jer im šema( protokol) ne pomaže. Ali ovakvih slučajeva je manje pa će generalno gledano dobar lekar biti onaj koji poštuje protokole a ne onaj koji ima ''nos'' za ...

I zato ja mislim da je sistem ( u ovom slučaju ron. asocijacija) ipak nešto bitnija.Odnosno trebala bi da bude bitnija . Sistem koji funkcioniše, zato i funkcioniše jer ima svoje metode kontrole,povratne sprege,negativne selekcije, prilagodjen karakteristikama današnjeg vremena i td.

Ja ne znam (ili mozda nisam dovoljno obratio pažnju) da postoji i jedan sistem, kada govorimo o ronilačkim Asocijacijama, koji o tome ne vodi računa. Na izradi sistema ipak radi „tim“ ljudi iz različitih profesija i o tome svi vode računa. Da to nije tako, za Instruktore bi se birali samo visoko obrazovani ljudi, a koliko vidim ni u jednoj Asocijaciji to nije slučaj, a po meni i ne treba da bude.

Edgar ::Na primer, Srdjanova opaska da ti danas ne možeš izaci pred kursiste sa ''papirom i olovkom'' i postići isti onaj pozitivan efekat kao tvoj nekadašnji instruktor na Jazu, je ipak veoma tacna.( po meni-(sa Srdjanom veoma cesto ne delim iste poglede na neke stvari ali ovog puta- da))
More i zakoni fizike jesu isti ali jednostavno vreme i ovovremeni životne okolnosti nisu iste kao pre ...... godina.
Ovo je ipak vremenom sve vise materijalni a sve manje humanističko -emocionalni svet, takav je sistem vrednovanja.
Naravno da ne dajem sebi za pravo da kažem je ovaj ili onaj bolji od onog treceg , po nekim mojim subjektivno-slucajnim merilima.Uspešniji je onaj koji ima najviše ronioca i ciji ronioci najmanje stradavaju.Ronilaštvo je vremenom postalo sve manje extremna aktivnost a sve više vid turizma.
Da ne preterujem ako kazem da je sasvim verovatno da i tehnčko ronjenje bude kroz neko vreme upalo u istu kategoriju.
I pre 1oo godina su more i zakoni fizike bili isti ali ljudsko drustvo nije.
I ovome se prilagodjava svaka asocijacija koja zeli opstati( ili biti uspešna)
Počev od atraktivnosti web sajta ,preko cene i vremena trajanja obuke, pa do procenta uspešnih izrona.
Bar bi tako trebalo biti.

Sve ovo stoji, ali nije merilo kvaliteta, po meni. Čak mislim i da se zloupotrebljava u komercijalne svrhe. Ja se upravo protiv toga i borim. Ako neko ima dobar WEB, koji je platio da mu se uradi, ne znači i da je dobar stomatolog. To je samo njegova dobra reklama i ništa više, a ljudi to sve više gledaju obrnuto.

vlada747 ::Mozda glupo pitanje ali:

-Koliki je problem napraviti ARSO -asocijaciju ronjenja u Srba i ostalih?
Kad vec ostoji toliko asocijacija, jos jedna ne bi skodila.

Nikakav, odeš na WEB Ministarstva Sporta, pokupiš PDF-ove dokumenata za registraciju, nađeš tri istomišljenika, napravis Osnivačku Skupštinu... uostalom piše ti tamo sve... i za mesec dana eto Asocijacije

Sile ::

Znam, ali ti već imaš CMAS M2 ili I2, bar tako piše u tvom pozdravu na forumu? Zašto onda ponovno polaganje ili kako god oni to zvali?
UZOR:
1.10. Prekategorizacija ronilačkih zvanja stečenih u drugim organizacijama
Ronilačka zvanja definisana ovim Pravilom imaju priznatu ekvivalenciju zvanja po CMAS-u.
Priznavanje kategorija ostalih organizacija se ne vrši po automatizmu, već se po pravilu dozvoljava polaganje ispita za ekvivalentnu kategoriju bez pohađanja kursa.
Odluku o svakom pojedinačnom slučaju donosi Nastavna komisija.

Nisi pazljivo procitao, priznali su oni kategoriju po automatizmu, to nije sporno, ali je sporna licenca, tu se onda vracamo na 1.6. gde kaze da se ista mora potvrditi, znam da je budalastina, ali tako pise u UZOR-u, prosto se mora izvrsiti provera.

[quote="

/